Пише: Синиша Љепојевић
Одавно обманутој западној јавности се, упркос повременим признањима да Украјина нема довољну оружану силу за било какву победу, и даље нуди стара пропаганда – да се не сме стати са подршком Украјини јер се са њеним поразом руши и сам Запад. Нуди се у ствари страх. Запад, другим речима, једноставно не сме да призна пораз у Украјини и очигледно је да неће да одустане па макар живот изгубио и последњи житељ те земље, који је способан да носи пушку као и војници западних земаља који се на украјинском фронту представљају као плаћеници.
Али, постепено се украјинска криза ипак премешта и у озбиљније политичке маневре. Председник Русије Владимир Путин је изјавио да је спреман да о Украјини преговара са америчким посредником. Поред тога што је велико питање ко би могао да буде амерички посредник намеће се и дилема да ли је Америка уопште спремна за било какве преговоре. Тај посредник би, по дефиницији, требало да уважава реалност на терену као и интересе преговарачких страна. И да, наравно, пошто је амерички посредник, има пуну подршку Америке.
Шта би тај преговарач морао да прихвати као полазну основу? Пре свега нову дефиницију Украјине што подразумева и територијалне промене и њен другачији геополитички положај. То би значило да од западних планова, којима се храни рат, не би било ништа. У овом времену скоро да је то немогућа преговарачка мисија. Али, то је реалност и свима је јасно што се било каква иницијатива буде одлагала утолико ће од Украјине да буде све мање.
Амерички политички врх је у јавности укоренио утисак, обману да Украјина мора да победи и да, у ствари, побеђује и ту обману и настоји да је по сваку цену одржи барем до наредних председничких избора идуће године. Украјина је већ уобличена у неку врсту нове религије и било какви преговори се виде не само као признање пораза него и као издаја.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 30, 2023
Русија преузима иницијативу
Другим речима, Русија и на политичком плану преузима иницијативу. Али, мало су вероватни било какви преговори мада је јавно исказана преговарачка спремност Москве извела Вашингтон на политички чистац на коме ће се показати да Америка није спремна за било какве преговоре па тако ни за мир. Увучена је у још један украјински ћорсокак.
У руској преговарачкој спремности посебно је уочљиво да се не спомиње Европска унија (ЕУ) која себе воли да представља као Европу. У тражењу новог облика Украјине изгледа да нема места за ЕУ. Европска унија за Русију више није битна, она не постоји као било какав политички чинилац. Русија је раскрстила са ЕУ која је, према признању неких њених лидера, прокоцкала своју шансу са Минским споразумима. Неке земље јесу активни учесници рата у Украјини али политички ЕУ, када је Русија у питању, није више важна. А од будућег уређења простора Украјине зависиће и судбина Европе али ЕУ неће имати утицаја на тај процес.
Земље ЕУ су опседнуте илузијом рушења Русије и сменом власти и живе у тим илузијама. И те илузије хране било чиме, шта год нека такозвани експерт понуди у медијима. У Европском парламенту се чак организују и семинари са темама "Шта после Путина?" и "Шта са Русијом?". Ту се изливају ретко виђене листе жеља и гомиле лажи.
Нова динамика конфликта
Поред ЕУ у визији преговарачког процеса нема ни Украјине. Она за Москву више није ни правни ни политички идентитет што је потврдило и руско Министарство спољних послова. Преговарачка понуда Америци је истовремено и јасна порука да је Америка, а не било каква Украјина, стварна страна у сукобу.
О очају Запада можда најдиректније сведоче реакције на побуну приватне војне компаније "Вагнер". Западна медијска машинерија је реаговала еуфорично, да је дошао крај власти Владимира Путина и да долази човек који је ће окончати рат у Украјини. И многе друге за разумну особу невероватне приче.
Али, оно што је већ јасно су последице. Осујећени покушај је, супротно проценама Запада, ојачао позицију председника Путина и његове администрације. Такође показао је да у народу Русије не постоји расположење за побуне и да већински подржава оно шта ради власт председника Путина.
У тако промењеном амбијенту и ојачаном позицијом Кремља кључно је питање како ће се наставити конфликт у Украјини. Извесно је да би могао да добије другачију динамику.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) June 30, 2023
Рат без војника
Готово је извесно да Украјина ускоро једноставно неће моћи да води ратне операције, нема довољно војника, а Запад кијевски режим упорно гура у наставак рата. А рат без војника није могућ па се у Вашингтону размишља, и чак планира, да се неке земље НАТО пакта приморају да пошаљу своје војнике у Украјину.
Али само поједине земље, као Пољска и Румунија, а не НАТО и то без Члана 5 Северноатлантског пакта, који обавезује све чланице да бране једна другу.
Тиме би се формално и за западну јавност избегао непосредни сукоб НАТО пакта и Русије. Наравно, све је још неизвесно али такав сценарио је сасвим могућ јер пре свега Америка не жели и не може да призна пораз. И то је оно када у западним круговима говоре да Запад мора да мења стратегију у Украјини. То може само да продужи рат али није вероватно да ће довести у питање његов, већ сада јасан, исход. За Запад би то био најфаталнији украјински ћорсокак.
Позиција Русије је сасвим јасна, како је рекао председник Путин, рат у Украјини ће се завршити онда када више не буде украјинске војске на бојном пољу и када у тој земљи нестане западног оружја.
Другим речима, рат ће још потрајати а преговора неће бити. Када их и буде, они ће имати потпуно другачију димензију.
Извор: РТ
