Према речима др Александра Растовића, директора Историјског института САНУ, британски Парламент поступа по истој матрици по којој је поступао у 19. и 20. веку – Србија се сматрала агресором тада и тако се сматра и сада. Како су некада сматрали да КиМ није део Србије, тако сматрају и данас, пише Спутњик у анализи улоге Велике Британије на Косову и Метохији.
Растовић подсећа да је Британија одавно инволвирана у Балканска питања, још од 19. века.
У нашем времену, британска влада именовала је специјалног изасланика за Балкан, сер Стјуарта Пича, а пре неколико година покушала је да у Савету безбедности УН жигоше српски народ као геноцидан, што је спречено захваљујући руском вету. Расправа у Парламенту само је континуитет британске политике према Балкану на коме, како Растовић каже, Британија има интересе који се, као што је било и у прошлости (уз неколико изузетака) не поклапају са српским интересима.
„Британски интерес је очигледно подршка Аљбину Куртију и његовој влади. Читавом Европом циркулише да иза Куртија и стоји Велика Британија. Он је њихов пројекат и све што се дешава, и такозвани избори, и френетична подршка Куртију показују да су они стали иза њега и политике за коју мислим да није добра, није разумна и да само може да води ка ескалацији. То није добро ни за Србе, ни за Албанце, а није добро ни за читав Балкан“, каже Растовић.
По свему судећи, Велика Британија покушава да парира ЕУ и САД у косовском питању, сматра он. После наводне незаинтересованости, овако напрасно отварање косовског питања у Парламенту управо то и показује.
Извор: Спутњик
