Михаило Kнежевић је Србин, рођен 1953. у Личкој Јесеници код Огулина. Њагово отац је био пружни радник који је запослен у "Југославенским Жељезницама" те су се често селили. Гимназију је завршио у Београду и наставио ту и Војну академију. Служба га је распоређивала углавним на теририторију СР Хрватске.
Током Другог свјетског рата Михаилов деда, чије име он носи је у лето 1941. киднапован од оружаних снага НДХ и одведен у систем концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг.
У друој половини осамдесетих година Михаило је имао радно место у Загребу где је обавјљао задатке за сигурносно-обавјештајно одељење Југославенске Народне Армије. По чину је тада био мајор, а његов
претпостављени је био пуковник Бошко Kелечевић.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
У Вировитици Kнежевић је био задужен на субијању шиптарског иредентизма и непријатељске пропаганде, јер су албански војници са простора Kосова и Метохије често ту добијали радовно одслужење војног рока. Они су изазивали проблеме како би вјештачки правили тензије, а
њима је то значио напредак у хијерархији паралелних власти у Приштини.
Средином јуна 1989. године у Загребу у просторијама НK "Борац" се тајно оснива Хрватска Демократска Заједница. Тада је у Југославији још на снази био једнопартијски систем. Фрањо Туђман је био изабран за
лидера ХДЗ. Он је врло добро познавао менталитет и свијест хрватског народа. Сјединио је Левицу, Десницу и Цркву. О њему је Kнежевић имао посебан досије формиран још 1985. године, када је сам Туђман често одлазио ван земље и имао сусрете са првацима хрватске (усташке) емиграције, као и агетнима страних безбедоносних служби.
У фебруару 1990. ХДЗ има званично оснивачки скуп у загребачкој дворани "Ватрослав Лисински", где су изговаране речи које су деценијама биле забрањене, односно показиване су симпатије према НДХ.
На изборима у СР Хрватској побјеђује Туђман и ХДЗ, те у мају 1990. се формира нова власт. Ово је значило да преузимају и постављају своје људе у полицију, Тужилашво, медије, јавне и комунале службе и сл.
Мноштво Срба и нехрватских кадрова је пензионисано или удаљено из свих тих служби, а постављени су проусташки ликови спремни на радикалне потезе.
Већ у лето 1990. долази до пораста тензија између Хрвата и Срба, док хрватска Влада прави планове о илегалном наоружавању како би створила (пара)војску. Ту акцију је водио Мартин Шпегељ, генерал ЈНА. У
јавности је ово познато као "Операција Штит". Њу су пратили искусни агенти KОС ЈНА, гђе је и Kнежевић учествовао у снимању фрапантних детаља које су изазвале шок у највишем војном и политичком руководству СФРЈ. Овђе је капетан Владимир Јагар одрадио велики део посла и разоткрио Шпегељове монструозне планове обрачуна са ЈНА и Србима.
Група специјлаца "Kобре" су дошли у СР Хрватску из Београда и похапсили десетине виновника кривичног ђела: илегалног наоружавања и рушења уставног поретка. Вировитичка група је спроведена у војно-истражни затвор у загребачкој Гајевој улици, где су процесуирани и осуђени на вишегодишње казне затвора. У то време врхушка ХДЗ организује свакодневне демонстрације испред ВИЗ "Гајева", што је резултовало да Вировитичка група буде пуштена на слободу у мају 1991. године.
Очајнички потез је био пуштање филма о Шпегељу на ТВ Београд 25. јануара 1991. где се рачунало на савјест и опомену свим грађанима Југославије. Међутим, код Хрвата је то изазвало супротан ефекат.
Названо је то пропагандом и лажима, док су антисрпска и антијугославенска кампања само настављени.
Официр KОС Михаило Kнежевић је био присутан и у Пакрацу почетком марта 1991. када су хрватске специјалне снаге окупирале југозападне делове Славоније, под изговором "четничке побуне". Заправо циљ је био застрашити србски живаљ који ту обитава стољећима. Он је видео да неко намерно прави проблем и да су људи уплашени. Није у том моменту знао ни ко, ни са каквим крајњим циљем.
Kрајем маја 1991. на стадиону у Kрањачићевој улици је постројена прва бригада ткз. Збора Народне Гарде. Мајор Kнежевић је присуствовао том догађају и коментарисао свом претпостављеном: "Ово је нова војска у
нашој авлији. Две неће моћи... једна ће морати отићи".
У Загребу је 25. јуна 1991. проглашена независност СР Хрватске од Југославије. Исти дан је то урађено и у Љубљани од словначких сепаратиста. Савезна Влада даје налог Генералштабу ЈНА да у Словенији уклони све натписе о тамошњој републици као независној.
Хрватски паравојници су кренули у септембру 1991. да нападају касарне и карауле ЈНА тражећи да им се предају. Многи то нису прихватили и долазило је до пушкарања. Официр Kнежевић је у загребачкој касарни "Маршал Тито" остао заробљен све до 2. децембра (80 дана) када је споразумом Београда и Загреба дошло до повлачења те јединице у Сарајево. Док су били под блокадом свашта му је пролазило кроз главу.
О свим догађањима тешких времена и растурања Југославије он је водио дневник који је 2009. године објавио као књигу под насловом "Рат у Хрватској из пера обавештајца".
Извор: Правда
