Са завршетком Хладног рата, владе у Европи почеле су да придају мање значаја војној одбрани, а за последњих 20 година велика већина земаља укинула је обавезно служење војног рока, односно обавезу војног оспособљавања.
Немачка је, на пример, 2011. године укинула обавезно служење војног рока, а војна обавеза може да се активира само уколико Бундестаг утврди да постоје напетости или да је неопходна одбрана.
Исто је или слично у многим другим европским земљама.
Само шест европских чланица НАТО-а задржало је војну обавезу од 1993. године до данас.
Велика Британија, САД и Канада имају професионалне војске већ 50 или више година.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
После руске агресије на Украјину, многе европске државе не само да су повећале своје буџете за одбрану, вец разматрају и поновно увођење војног рока, а за сада је само неколико земаља предузело значајне кораке у том смеру.
Убрзо након руске анексије Крима, Украјина (2014) и Литванија (2015) поново су увеле војну обавезу за мушкарце од 18 до 26, односно 25 година.
После руске агресије на Украјину прошле године, украјинска влада је усвојила закон према којем сви мушкарци између 18 и 60 година могу да буду позвани у војску.
Летонија је једна од три земље чланице НАТО-а које се граниче са Русијом и сада жели поново да уведе војну обавезу од 2024. године, када ће сви мушкарци од 18 до 27 година морати да заврше војну обуку од 11 месеци.
Од 2028, сваке године треба да буде регрутовано 7.500 Летонаца, а толико је, према подацима НАТО-а, та земља имала професионалних војника 2022. године.
Друге две земље чланице НАТО-а које се граниче са Русијом су Естонија и нова чланица Финска која никада није ни укидала војну обавезу.
У Румунији су 2015. године пропали покушаји да се поново уведе обавезно служење војног рока, а о томе се поново разговара од пролећа ове године.
Посебан захтев Министарства одбране је да, у случају опште мобилизације, сви млади Румуни који живе у иностранству морају у року од 15 дана да се пријаве за регрутацију.
Холандским оружаним снагама недостаје око 9.000 регрута и због тога влада размишља о проширењу војске кроз обавезну војну службу, као што то Шведска чини од 2018. године.
Шведска би могла да постане следећа чланица НАТО-а, а 2010. године укинула је служење војног рока, али га је поново увела 2018. јер није било довољно добровољаца.
Од тада су сви 18-годишњаци морали да се пријаве на регрутацију, међутим, као и у Норвешкој, само мали део њих служи војни рок.
У Норвешкој од 2016. године не само сви мушкарци, вец и све жене старије од 18 година, морају на регрутацију.
Међутим, само око 9.000 од 60.000, колико их сваке године обави војни лекарски преглед, буде позвано на 19-месечно служење војног рока због строге селекције.
У Данској је служење војног рока у теорији обавезно, али има довољно добровољаца како би се задовољиле потребе.
Француски председник Емануел Макрон увео је Универзалну националну службу 2019. године, у којој млади људи месец дана волонтирају за добробит земље.
Влада сада разматра да то постане обавезно за све Французе и Францускиње између 15 и 17 година, а од тога би две недеље млади проводили у војним објектима.
Немачки канцелар Олаф Шолц одбацио је предлог министра одбране Бориса Писторијуса о увођењу обавезног служења војног рока, али позиви на расправу о томе долазе из целог политичког спектра у Немачкој.
О коришћењу стратешких бомбардера у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг/Дојче веле
