Пише: Петар Живковић
Развој сукоба руских и украјинских снага показује да ће глобалисти покушати да увуку нове земље у овај сукоб. Посебан значај у тим плановима има Кавказ јер би сукоби на Кавказу утицали и на Блиски исток. То би утицало и на Балкан, а Кавказ повезује и земље Средње Азије са простором Црног мора. Глобалисти су ова подручја повезали преко пројекта „Велики Блиски исток“ и пројекта „Трећа америчка империја“. Позитивне алтернативе овим пројектима за земље на овим просторима су Евроазијска унија (ЕАУ) и БРИКС.
***
Каквказ има велики геополитички значај и због тога су велике силе током историје настојале да успоставе контролу над Кавказом (Персија, Рим и Ромејско царство, Арапски калифат, монголске државе, Османско царство), а од XVIII вијека борбу за превласт на Кавказу су водиле Русија, Османско царство и Иран. Данашње кавкаске земље које нису у саставу Руске Федерације су постепено улазиле у састав Русије (Јужна Осетија 1774. године, Грузија 1801. године, Азарбејџан и Јерменија 1828. године, Абхазија 1864. године).
У другој половини XIX вијека је почео развој руске нафтне индустрије на подручју данашњег Азарбејџана. Геополитички и енергетски значај Кавказа су утицали да Османско царство, Њемачка и Велика Британија подстичу поједине дијелове кавкаске Русије на самосталност. Након Октобарске револуције 1917. године на Кавказу је основана Закававска Демократска Федеративна Република која се одвојила од Русије. Ова нова држава није заштитила интересе свих кавкаских народа (тако је нпр. Грузија напала Јужну Осетију и Абхазију) и била је изложена притиску Османског царства па се распала у мају 1918. године. Тада су Грузија, Јерменија и Азарбејџан постале независне државе и током њихове независности је дошло до рата Јерменије са Грузијом, а потом и до рата Јерменије са Азарбејџаном. Совјетска Русија је 1920. године признала независност Грузије, али и право на самоопредјељење других народа на Кавказу. Међутим, Грузија супротно споразуму то право није признала Јужној Осетији коју је напала 1920. године.
Јерменија је 1920. године ушла у сукоб са Турском која се на подручју Мале Азије борила и са Грчком. Турска је уз совјетску помоћ 1922. године поразила Грчку која је остала без очекиване британске подршке. Црвена армија је ушла у Азарбејџан и Јерменију 1920. године и 1921. године у Грузију, а 12. 03. 1922. године је основана Закавкаска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република (ЗСФСР) која је ушла у састав СССР –а. Грузијска ССР је у свом саставу имала аутономну област Јужна Осетија (на основу декрета из 1924. године), републику Абхазију и аутономну област Аџарију. Абхазија је имала конфедерални статус у Грузијској ССР и ЗСФР, а 1931. године добија статус обичне аутономне републике. По споразуму СССР -а и Турске, подручје Нагорно Карабаха/Арцаха је ушло у састав Азарбејџанске ССР са статусом аутономне области. 1936. године ЗСФСР је укинута, а Грузија, Јерменија и Азарбејџан су постале совјетске савезне републике. Кавкаски извори нафте су имали велики значај за СССР у II свјетском рату.
***
Нагорно Карабах/Арацах је 1988. године поново постао извор сукоба између Азарбејџана и Јерменије. Јермени су у овој аутономној области одржали референдум о уласку области у састав Јерменије, а Азери су одбили да изиђу на референдум и то је погоршало стање у области. Сукоб Азера и Јермена у овој области је почео у фебруару 1988. године. Јерменија је прогласила независност 23. августа 1990. године, Нагорно Карабах/Арцах је прогласио независност 02. септембра 1991. године, а Азарбејџан је прогласио независност 18. октобра 1991. године и то је довело до јачања сукоба који је завршен потписивањем споразума о прекиду ватре 12. маја 1994. године. Подручје Нагорно Карабаха/Арцаха и још седам околних азарбејџанских области је након рата било под контролом јерменских снага.
Грузија је 20. јуна 1990. године поништила совјетске законе и тако је почела припреме за излазак из састава СССР -а, а аутономна област Јужна Осетија је у складу са законом промјенила статус и 20. септембра 1990. године постала Република Јужна Осетија. Први сукоб Грузије и Јужне Осетије је почео 05. јануара 1991. године и трајао је до 24. јуна 1992. године. Грузија је у току рата 09. априла 1991. године прогласила независност, а Република Јужна Осетија је задржала статус совјетске републике. СССР је престао да постоји 25. децембра 1991. године, а Јужна Осетија је у јануару 1992. године одржала референдум о независности републике и на основу резултата референдума 29. маја 1992. године је прогласила независност Републике Јужна Осетија. Грузија је у јулу 1992. године пристала на прекид ватре и долазак руских, јужноосетинских и грузијских мировних снага у зону сукоба.
Абхазија је након сукоба 1990. године покушала пронаћи политичко рјешење кризе и остати у саставу Грузије под условом да добије конфедерални статус који је имала до 1931. године. Грузија на то није пристала и покушала је војним путем ријешити кризу и тако је почео рат који је трајао од августа 1992. године до 14. маја 1994. године. Абхазија је добила помоћ добровољаца са Кавказа и руске војске па је Грузија након пораза пристала на прекид ватре и долазак руских мировних снага. Примирје је формално потписано тек 1994. године када је Грузија постала члан Заједнице Независних Држава (ЗНД) 1994. године.
Мир на Кавказу није дуго трајао због антируских планова западних глобалиста. Грузија је 2004. године добила нову власт која је почела припреме за напад на Јужну Осетију који је почео 2008. године, али је завршен поразом Грузије и признањем Абхазије и Јужне Осетије од стране Русије. Приближавање Ирана Евроазијском савезу 2016. године је довело до новог рата у Нагорно Карабаху/Арцаху који је трајао од 02. априла до 06. априла 2016. године и завршен је уз посредовање Москве са великим губицима и малим територијалним добицима за Азарбејџан. Политички статус ове области је остао исти. У Јерменији су 2018. године на власт дошле антируске снаге које су 2020. године одбиле руски мировни план и Јерменија је 12. јула напала Азарбејџан који је након побједе ставио под своју контролу велик дио Нагорно Карабаха/Арцаха. Мир је потписан 10. новембра, а Азарбејџан је настојећи да одржи добре односе са Русијом и Ираном пристао да руске мировне снаге буду пет година у Нагорно Карабаху/Арцаху. Русија је задржала војну базу у Јерменији.
***
Кавказ има велики геополитички значај и зато су глобалисти планирали да и кавкаске државе укључе у пројекат „Велики Блиски исток“. Тако је нпр. Грузија посебно важна због нафтовода и каспијске нафте, а напад Грузије на Јужну Осетију 2008. године је требао изазвати и етницентричне сукобе на сјеверном Кавказу, тј. у Руској Федерацији, али је Русија војном интервенцијом заштитила Јужну Осетију и осујетила ове планове.
НАТО пакт спрема три „одбрамбена плана“ који се односе на простор сјевера Европе и Атлантика, простор централне Европе и простор Средоземља и Црног мора, а на самиту НАТО пакта у Виљнусу су поред представника држава НАТО пакта дошли и представници Шведске, БиХ, Молдавије и Грузије. План НАТО пакта за простор Средоземља и Црног мора се прије свега односи на Балкан, Блиски исток и Кавказ.
Грузија је уз америчку помоћ 2008. године напала Јужну Осетију на исти начин на који је РХ напала РСК. Генерал Миле Новаковић је у раду „Овако је било“ описао карактеристике напада на РСК: масивни артиљеријско – ракетни напади на војне и цивилне циљеве, употреба беспилотних летјелица које су пратиле кретање СВК, широкопојасно ометање система везе СВК (ометачи су били на авионима АВАКС) и напад авиона НАТО пакта на радаре ПВО јединице СВК ракетама АГМ 88 ХАРМ. Грузијске снаге су прошле кроз исти систем обуке и на исти начин су напале Јужну Осетију, а Украјина је на исти начин планирала напасти Донбас 2022. године. Руска војна интервенција је осујетила грузијске и украјинске планове. Украјина је наставила рат због притиска и војне подршке НАТО пакта, али је искуство Украјине утицало на Грузију да буде опрезнија јер НАТО користи Украјину против Русије не улазећи у директан сукоб са Русијом. Међутим, присуство Грузије на самиту у Виљнусу и јачање веза Русије и Абхазије (грађани Абхазије су добили право на двојно држављанство Русије и Абхазије) могу утицати да Грузија подржи западни војни савез ако се НАТО пакт директно укључи у сукоб или ако на власт дођу политичке снаге које ће беспоговорно извршавати захтјеве НАТО пакта (таква промјена се у Грузији десила 2004. године). Развој ситуације на Балкану, Блиском истоку и Кавказу у великој мјери зависе и од Турске због њеног утицаја на Балкану, Блиском истоку, у Азарбејџану и у Средњој Азији.
Развој сукоба руских и украјинских снага, позитивне промјене на Блиском истоку и јачање улоге БРИКС -а у свијету не одговарају глобалистима и они зато покушавају изазвати нове сукобе. Заоштравање стања на КиМ може довести до нових сукоба на Балкану, а глобалисти желе и сукобе на Кавказу и Средњој Азији да би спријечили јачање ЕАУ, БРИКС -а, рад на саобраћајном коридору Сјевер – Југ (који повезују Балтичко море са Каспијским језером, Индијским океаном и Персијским заливом) и кинески пројекат „Један појас – један пут“. Земљама Кавказа и Средње Азије одговарају мир, чланство у ЕАУ и ОДКБ. Стање у ЕУ показује да и земљама ЕУ одговарају добри односи са Русијом и НР Кином, а Мађарској, земљама насталим на подручју СФРЈ и другим балканским земљама одговарају не само добри односи са Русијом и НР Кином него и чланство у ЕАУ. То би омогућило да се и питање Космета (неотуђивог дијела Србије) ријеши на позитиван начин у складу са Уставом Србије.
Извор: Правда
