Многима ће се дићи коса на глави када виде овај наслов, али што могу. Пуно тога знам и разумијем, и оно што он ради, нитко не би могао боље. Многи не желе то да виде, опозиција, бивши натовци који су стекли имиџ „великих Србина“ па су реактивирани да га руше, његови догматски аналитичари који су се продали Западу „за шаку долара“, многи који не знају размишљати па су им црно-бијели односи најлакши за разумјети, итд. Поред ових свиња и идиота, понекад добронамјерних, није лако у новинском чланку који мора бити једноставан и кратак, казати суштинске ствари.
Прије него што наставим о нашем јунаку, пар ријечи о мени – морам. Поред мојих диплома, домаћих и страних, и мојих професура на најелитнијим западним свеучилиштима, објављено ми је више књига о међународним односима, на више језика, од тога један уџбеник. У Квебеку, Канада, био сам више година директор института за међународне односе. Такођер ми је објављено више књига из политичког комуницирања и из филозофије хисторије.
Знам какво је кретање и смисао хисторије, али је она дијалектична, протурјечна, није равна линија, а када се то спусти на ниво држава и народа, ствари постају крајње запетљане. Да не дужим. Својим студентима велим да истина има више нивоа. Оно што је точно на једном нивоу, може бити неточно на другом итд. Живот је као и шах: има милијарде комбинација, све су међусобно повезане, а само су неке исправне.
Пише: Емил Влајки
Вучића познајем дуго, још од дана када је, заједно са Томом, био главни кадар Војислава Шешеља који је прије тога био мој колега на ФПН у Сарајеву. Са Војом се ни у чему нисам слагао, ни са, прво, његовим комунистичким идејама, ни, касније, са његовим „четништвом“. Међутим, имали смо сјајне међусобне односе. Ја сам га бранио на суду када је био оптужен за српски национализам, једини од професора, а он ми је касније омогућио да објавим своју прву значајну књигу из филозофије комуницирања.
Зашто је Ацо постао „четник“, вјеројатно из опортунизма. Војина Радикална странка је тада била врло јака и Ацо је у том периоду постао министар, најмлађи икада! Да не дуљим, рећи ћу оно најважније.
Ацо је одувијек мрзио Запад, те ни сада, ни за јоту, од тога не одступа. Точно је, да је прихватио понуду Запада да дође на власт, увјет је био да раскине са Војом који је био у затвору, али је мислио како је мудрији од њега. Наравно, Запад је њега надмудрио.
Ацо је наставио тамо гдје су Тадићеви „жути“, са Јеремићем и Ђиласом стали; они су, у правном смислу све урадили да се настави издаја Србије у погледу Космета.
Вучић је упао у раље Бриселских споразума. Вјеровао је у обећану Заједницу Српских Опћина која је требало да буде друга Република Српска, и у име тога је испуњавао све што су Запад и Албанци од њега тражили, јачајући лажну државу Република Косова. Када је схватио да је преварен и да од Републике Српске 2 неће ништа бити, било је касно, АЛИ НЕ И ПРЕКАСНО. Сада се вади доста добро; да су „жути“ на власти, Република Косова би одавно била чланица УН.
Тко је постмодерни јунак? Некадашњи јунак је био особа чврстих принципа, бескомпромисан, крајње поштен и држао се увијек задате ријечи. Постмодерни јунак чини доста тога што свакодневни морал осуђује као нечасно. Он, наравно, има своје циљеве али је њихово остварење на међународној арени изузетно комплексно и често је подложно неуспјеху (Бжежински, Велика шаховска табла; Хегел, Филозофија хисторије – посебно, улога великих личности у хисторији).
Још је Макијавели у свом дјелу Принц уочио, да су у политичкој сфери дозвољена сва средства за реализацију политичког циља, сама политика као израз живота је у супротности са универзалним, етичким принципима. Политика државе не производи врлину, него управо њену негацију. Међутим, официјелно у сфери политике и државе увијек се постулирају универзални, крајњи циљеви, који су морално и етички обојени.
Да би се остварио крајњи циљ, „владар мора бити храбар као лав и лукав као лисица. Не може и не смије разборит господар држати дане ријечи ако је нестало разлога који су га навели учинити обећање. Кад би сви људи били добри, овај савјет не би био добар; но јер су опаки и не би они држали ријеч, што су је теби дали, не мораш је ни ти држати према њима.
Вучић је, због своје импулсивности, још далеко и од лава и од лисице, али учи у ходу. Схватио је, да је далеко важније бити лисица него лав како би се рјешавале врло комплексне ситуације. Ево најновијег примјера.
САД су оптужиле Вулина, шефа БИА-е, да шири руски малигни утјецај у Србији и да је упетљан у криминал. Другим ријечима, поручиле су Вучићу да не смије више сједити на двије столице, руску и америчку, јер је њихово стрпљење при крају.
Вучић је схватио поруку, подлећи ће притиску и смијенит ће Вулина. Али, како да се ослободи „руског малигног утјецаја“. Нити жели, нити може.
Јер, на примјер, Вучић жели да питање Космета стави пред СБ УН. У ту сврху, састао се јучер са амбасадорима Русије и Кине!
Е, сада, како да Русима објасни да је подлегао Америци у погледу Вулина, а да Америци објасни да је тражио помоћ Русије и Кине?
И тако сваки дан, 385 дана у години!
Нема човјека у Србији који би то могао, незамјењив је!
Додуше, врч иде на воду док се не разбије. Питање је једино да ли је тај врч Запад или Вучић.
Остале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
