Пише: Емил Влајки
Десило се оно што смо сви знали да ће се десити. Пошто вријеме чини своје, Ђоковићеви резултати ће бити све лошији. Да се разумијемо. Он још може освојити неку титулу, па чак и неки гранд слем, али и то ће брзо престати. На тениској сцени се појављују нови „Ђоковићи“: смјена генерација је неминовна.
Чудни су путеви Господњи. Kада је Ђоковић као дијете сањао да буде свјетски првак у тенису, политика му уопће није падала на памет, барем не свјесно. То говорим зато што је поријеклом са KиМ и као Србина, бољела га је окупација тог дијела његове отаџбине и прогон тамошњег становништва. То је небројено пута до сада јавно исказао.
Глави темељ протестантизма је појам ПРЕДЕСТИНАЦИЈА. Укратко и поједностављено, протестанти вјерују да је Бог унапријед одредио за сваку особу која ће бити његова судбина. За Ђоковића то апсолутно важи. Међутим, да би могао ујединити Срба, Бог је одредио да прво постигне свјетску тениску славу коју му нитко не може оспорити, да истовремено јасно искаже своје родољубље, и да тако буде прихватљив за све Србе који жељно очекују да се окупе око једне неоспорне и свима прихватљиве личности.
Јер, колико год покушавам да схватим Вучићево политичко ђеловање и да то медијски предочим, Вучић, и кад је у праву, не уједињује људе, он их разједињује. Многи ће рећи да Вучић с тим нема везе, јер је српско друштво разједињено и без њега. И то је точно, али то није тема овог чланка. Оно што желим рећи, то је да Срби имају прилику да се окупе око некога кога сви цијене, без обзира на њихове политичке и друге разлике.
Ђоковић је непоткупљив, принципијелан и његова љубав према својој отаџбини, Србији, је неоспорна, сви га цијене и Срби би били поносни што ни се окупили око некога тко је за читаву планету особа достојна поштовања. Само треба брзо дјеловати, формирати и ширити народни покрет око Ђоковића.
Јер, будимо искрени, стање у српском друштву је болесна подијељеност која је близу грађанског рата. Док се за друге много рога прича (Понош издајица, Ђикад издајица, Јеремић издајица, Вучић издајица, итд.), свиме је јасно да Ђоковић, као ни Ђинђић, никада не би могао издати српске националне интересе
Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
