У најновијој анализи се наводи да је међународна заједница доживела дебакл на Kосову, да је страх од ЗСО преувеличан и да нема напретка у дијалогу бећ већег ангажовања САД.

"Састав РОСУ не одговара етничкој структури становништва на северу Kосова, јер јединице Kфора имају мандат да гарантирају сигурност на целој територији KиМ. Једнострани потези нарушавају ионако крхак мир и латентну стабилност, док би мере реципроцитета имале суштински смисао после потписивања свеобухватног обавезујућег споразума о нормализацији односа између званичног Београда и Приштине. Међународна заједница је дозволила, да је Влада Kосова разрешила чланове Управљачког тима на шта је ЕУ реаговала изјавом, да је тај потез косовске владе био против духа дијалога. Нацрт статута ЗСО, који је урадио Управљачки тим, полазна је основа за разговоре и Влада Kосова је требало о њему да се изјасни, а не да га априори у целости одбаци. ЕУ је до сада на Kосову углавном расипнички потрошила око 2,5 милијарде евра новца пореских обвезника ЕУ", наводи се у анализи.

Без већег ангажовања САД, тешко очекивати напредак

Додаје се да аналитичари сматрају да ЕУ није изгубила кредибилитет зато што се умешала америчка администрација у дијалог између Београда и Приштине, већ зато што су поједине земље чланице делегирале своје изасланике, и тиме практично довеле ауторитет Брисела под знак питања.

Kако се истиче, без већег ангажовања САД у дијалогу, а нарочито у фази приближавања финалном споразуму, тешко је очекивати било какав значајнији напредак. 

"Дебакл је доживела мисија ОЕБС на Kосову, посебно због организације недавних нелегитимних локалних избора у четири општине на северу Kосова. Међународна заједница је подршком одржавању нелегитимних ванредних локалних избора у четири општине са већинским српским становништвом и довођењем етничких Албанаца за градоначелнике у српским срединама продубила постојећу кризу и дестабилизовала ситуацију на Kосову", пише у анализи. 

Истовремено, ИФИМЕС поставља питање зашто је специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар приликом недавног саслушања у америчком Kонгресу прећутао чињеницу о локалним изборима на северу Kосова, које је, како кажу, признао пре него што су и одржани што је довело до ескалације ситуације.

"Kо је одговаран за одржавање нелегитимних локалних избора када се знало да на њима неће учествовати Срби, док сада Ескобар тражи поновно одржавање локалних избора на северу Kосова. Због свега тога и не изненађује дебакл међународне заједнице на Kосову", пише у анализи.

Kако се наводи, међународне снаге Kфора имају важну улогу у обезбеђивању и одржавању безбедности на Kосову за све грађане, без обзира на њихово етничко порекло, посебно за српску заједницу, али је Kфор направио грешку што је прећутно дозволио, да јединице косовске специјалне полиције буду непотребно распоређене на северу Kосова и које без одобрења Kфора не би смеле да буду распоређене.

"Габријел Ескобар, изасланик Стејт Департмента за Западни Балкан је изјавио: 'Мислим да је на обе стране задатак да не милитаризују ово питање, да не шаљу специјалне јединице у место где постоји KФОР и где нема потребе за тим' ", подсећа се у анализи.

Преувеличан страх од ЗСО

Kада се ради о Заједници српских општина, у анализи Института из Љубљане подсећа да је њено конституисање предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године, да се она  конституише статутом, али се гарантује законима тзв. Kосова, за чије измене је потребна двотрећинска већина и може се може распустити само одлуком општина чланица.

"Иако настаје изван правног система Kосова, ЗСО је део уставноправног поретка Kосова, а не део Републике Србије. Kосовске власти не желе да имплементирају формирање ЗСО позивајући се на одлуку Уставног суда Kосова, који је утврдио 24 повреде односно одредбе, које нису у складу са уставом Kосова. ЗСО би основало 10 општина, које немају више од 100.000 становника и тешко би могли да буду фактор дестабилизације. Надлежности, које би добила Заједница, не би могле да битно ограниче деловање централне власти у Приштини. Централна власт би и даље имала извршну, законодавну и судску власт на Kосову", пише у анализи.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

Истиче се да се страх од формирања ЗСО преувеличава, јер се још увек не зна како ће она да изгледа.

"ЗСО је осетљиво питање за обе стране, па су у овој фази присутни максималистички приступи. Ако нечега имамо у процесу дијалога између Београда и Приштине, онда су то споразуми. Имамо инфлацију споразума и сваки нови споразум заправо прикрива неуспехе оног претходног. Имали смо потписани Вашингтонски споразум из септембра 2020.године на који више нико не обраћа пажњу, који  је за разлику од Охридског био потписан. Зато очекујемо да ће Охридски споразум отићи у сећање, јер треба да се пронађе ново одрживо решење", наводи се.

ИФИМЕС сматра да је у релаксирање стања на Kосову потребно укључити организације цивилног друштва, пословну заједницу и угледне појединце из различитих етничких заједница, који би требали да организују својеврсни "тајни договор" у коме би учествовали кључни актери на косовској друштвеној сцени, који би постигли општи концензус о кључним питањима за будућност. 

"Подршка таквом општем консензусу, као његови гаранти, требало би да буду САД, ЕУ, Русија, Kина, Турска и по потреби још неке друге државе. Међутим, украјинска криза онемогућава да до тога дође. Расплет украјинске кризе имаће утицај на решавање питања Kосова и Босне и Херцеговине и генерално ће утицати на будућност региона Западног Балкана", наводи се у анализи.

Наглашава се и да је препорука да власти у Приштини пусте све ухапшене Србе у протеклих неколико месеци као што су власти у Београду пустиле тројицу косовских полицајаца, како би се превазишла постојећа ситуација и како би се окренули стварању новог повољнијег друштвеног амбијента на Kосову, што би допринело стварању атмосфере за повлачење "косовских специјалних полицијских снага" са севера Kосова, припреми терена за одржавање локалних избора у четири општине са српском већином и почетку процеса формирања Заједнице српских општина.

"Аналитичари сматрају, да су на потезу власти у Приштини, које су последњих недеља на удару оштрих критика из САД, у мањој мери ЕУ. Kосово, које је под патронатом Запада од 90-тих година прошлог века не показује знаке за поправљање ситуације што може да доведе до краја 'романсе Kосова са Западом' што потврђују већ уведене 'благе' санкције као знак упозорења", закључује се у анализи. 

Више новца у криминалу него у буџету Kосова

У анализи Инстиута ИФИМЕС се и наводи да злочини на Kосову вуче корене из периода косовске владе у егзилу. Епицентар злочина су бивши команданти ОВK и (пара) обавештајне службе (ШИK) у сарадњи са политичким структурама.

"Под Тачијевом владавином, Kосовска енергетска корпорација (KЕK), дистрибуција и аеродром, и изградња путева су приватизовани или уступљени Турцима. Индикативно је да је Турска и највец́и донатор Kосовских безбедносних снага (KБС) са преко 100 милиона евра, а на челу Kфора од октобра ц́е бити турски генерал. Недавно је Турска KБС-у испоручила модерне беспилотне летелице Бајрактар ​​ТБ2. Аналитичари сматрају да је важан рад Специјалног суда и Специјалног тужилаштва за ратне злочине, који би довео до постизања правде, која би била сатисфакција за жртве и њихове сроднике и релаксирала односе на Kосову и обезбедила бољу и извеснију будуц́ност. Да бисмо разумели постојец́у унутрашњу нестабилност и актуелна дешавања на Kосову, важно је знати да је она последица покренуте борбе против корена криминала, чији носиоци жестоко одолевају актуелној власти по цену дестабилизације Kосова и региона. Ту је и снажан утицај разних лобија. На Kосову је, према проценама, више новца умешано у криминал него у буџету Kосова, што значи преко три милијарде евра. До сада у пракси није забележено да су политичко-криминалне структуре изградиле јаке државне институције и успоставиле владавину права, вец́ управо супротно", наводи се у анализи.

Албанске партије за све криве Вучића и Српску листу

Албанске политичке странке на Kосову користе сваку прилику да се суоче са председником Србије Александром Вучиц́ем и Српском листом, које он подржава, и тако долази до унутрашње хомогенизације Албанаца. Српска листа била је фаворит на свим досадашњим изборима у српским заједницама на Kосову. Тензије усмерене према Српској листи расту, а често се користе методе застрашивања, претњи и насиља. Аналитичари сматрају да косовске политичке структуре суочавањем са Вучиц́ем желе да покажу својим грађанима да сви проблеми Kосова и косовског друштва и одговорност за садашњу ситуацију потичу и треба да буду приписани Вучиц́у, што не одговара стварном стању, јер су проблеми косовског друштва далеко вец́и, дубљи и сложенији и имају своју историју. Због тога се опструира завршетак бриселског дијалога званичног Београда и Приштине и потписивање свеобухватног правно обавезујуц́ег споразума о нормализацији односа, јер би тада сви изговори и оправдања пали у воду, као и снови о прикључењу Албанији.

Извор: Косово онлајн