Најновије

"Деструктиван и опасан по људске животе": Kолико је могуће формирање торнада у Србији након суперћелијске олује

Суперћелијска олуја, до скоро несвакидашња појава у нашим пределима, феномен је на који ћемо можда морати да се навикнемо. Најпознатија по томе што може проузроковати торнадо који је деструктиван и често опасан по људске животе, са собом доноси и питање да ли је могуће да дође до његовог формирања у Србији, као и колику разорну снагу би могао да има.

Торнадо (Илустрација: Pixabay)

За само недељу дана у нашој земљи забележено је неколико суперћелијских олуја, а на удару је био ео регион. Снажно невреме чупало је дрвеће, носило кровове зграда, однело неколико живота и за собом оставило више повређених.

Раније су овакве појаве обично биле карактеристичне за подручје Америке, тамо где има пуно влаге и где су високе температуре. Мада, уредница  Временске прогнозе Еуронеwс Србија и метеоролошкиња Милена Лазаревић објашњава да суперћелијске олује могу настати било где ако су за то испуњени метеоролошки услови. 
Додаје да се клима вртоглаво мења, а атмосфера постаје све топлија, па ће окидачи за настанак овог невремена бити чести, нарочито у летњим месецима. С тим у вези, има ли шансе да скорије сведочимо торнаду у Србији? 

Kолико је формирање торнада вероватно на нашем подручју? 

У Србији се сваке године забележи бар једна суперћелијска олуја, углавном у Војводини, али како каже метеоролошкиња Еуронеwса Србија Љубица Гојковић, вртлози су ређа појава.

"С обзиром на то да је наша земља заштићена рељефом од директног продора хладног ваздуха олује често немају довољно енергије да се развију до тако разорних размера", рекла је Гојковић. 
Торнадо је у нашој земљи заблежен свега неколико пута, и то само у Војводини, али се његова брзина и снага не могу мерити са торнадима који се формирају изнад америчког континента, пошто је за њихов развој потребна пространа равница без великих препрека, што у Србији није случај.

Међутим, Гојковић сматра како је алармантно то што смо за само недељу дана имали чак две суперћелијске олује и додаје да "то значи да се нешто променило у нашој клими".

"Дуготрајне и јаке падавине обележиле су зиму и пролеће, али и почетак лета. Са наглим отопљењем дошло је до испаравања воде из тла и повећања релативне влажности, због чега је време често спарно и загушљиво, а велика влажност ваздуха, екстремно високе температуре и продор хладног фронта окидач су за формирање олуја", каже Гојковић. 
Објашњава да је цео Балкан прегрејан од дуготрајног топлотног таласа и да атмосфера тренутно има довољно енергије да произведе овако бурне процесе и каже како додатни ефекат имају и Алпи који због своје висине форсирају ваздух у вертикално правцу што узрокује нагло формирање кишоносних облака. 

Kако долази до формирања торнада? 

Гојковић објашњава да суперћелијске олује могу произвести торнада због тога што у свом центру имају мезоциклон који ротира и одржава структуру олује. 

"Управо због циклонске циркулације која постоји у облаку, ове олује могу произвести торнада", каже Гојковић. 

Додаје да се торнада најчешће формирају изнад САД, источно од Стеновитих планина, али да се неретко могу јавити и у Немачкој и Пољској.

"Оно што је заједнично локацијама настанка овако интензивних олуја је пространа равница и продори веома хладне ваздушне масе из поларног круга", истиче Гојковић.  

Објашњава како разлика у температури хладне и топле ваздушне масе "храни" олују енергијом због чега ветрови достижу орканску јачину, а град може достићи димензије и преко 15 центиметара.

Мада, Гојковић наглашава да не производи свака суперћелијска олуја торнадо.  

"Чешће се формирају тромбе, односно пијавице - ако се налазе изнад мора, које су доста мање, а ветрови у њима слабији. Једном формирана тромба или торнадо, не трају дуго, али са собом увек носе уништење", каже Гојковић. 

Додаје да вртлог ваздуха, који се из облака спушта до самог тла, са собом подиже и носи прашину, али и поломљено дрвеће, као и делове ограда, кровове и све оно што поруши.

"Управо то је разлог зашто је торнадо тако деструктиван и опасан по људске животе", истиче Гојковић.  

Шта је заправо суперћелијска олуја и којим путем је стигла до Србије? 

Суперћелијска олуја представља посебну врсту интензивне олује са грмљавином, коју карактерише ротирајуће узлазно струјање, а настаје у нестабилној ваздушној маси. Услов за настанак ове врсте олује јесте испуњене метеоролошких услова као што су влага, топлота и смицање ветра.

Иако су овакве појаве карактеристичне за подручје Америке, уколико се наведени метеоролошки услови испуне до суперћелијске олује може доћи било где. Ови системи носе са собом велику енергију, имају разорну моћ и на снази губе када им понестане енергије (топлоте и влаге). 

Лазаревић објашњава да разлог настанка оваквих олуја на подручју Србије јесте спуштање хладног фронта из области Алпа, а када фронт са таквим температурним карактеристикама додирне прегрејано тло, у нашем случају током летњих месеци, настају бурни процеси и јаке узлазне струје. 

"Срећа Србије јесте у њеној локацији, с обзиром да овакви системи настају и долазе са запада, па на наше тло стижу ослабљени", истиче Лазаревић. 

Иако је на наше тло стигла у ослабљеном интензитету, ова појава ипак је за собом оставила огромну штету. Са разроним ударима ветра, ломила је гране дрвећа, носила лимове са кровова и надстрешнице, контејнере, делове кровова. Аеродром Никола Тесла био је привремено затворен, а било је потешкоћа и у функционисању железничког саобраћаја.

Припадници Сектора за ванредне ситуације евакуисали су 40 особа, интервенисали више од 200 пута, поједини делови земље остали су без струје. У невремену више људи је повређено, док је двоје у Сремској Митровици са тешким повредама. Тренутно се ради на процени штети и отклањају последица невремена.

На свом путу до Србије прошла је кроз Аустрију, Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. 

Посебан хаос направила је у Хрватској, где су живот изгубиле четири особе, а било је и више повређених. У Словенији је страдала једна особа. Што се тиче Босне и Херцеговине, неколико особа је повређено, а штету су претрпели електроенергетски објекти, куће, зграде и многа пољопривреда имања.

Извор: Јуроњуз Србија

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА