Генерал-мајор у пензији, професор на Војној академији у Београду, др Митар Ковач сматра да ће Америка своје поморске и ваздухопловне снаге, па и део копнених, резервисати за евентуални сукоб на Далеком истоку. Зато би, по његовом мишљењу, оне биле само подршка европским чланицама НАТО-а да се саме ухвате у евентуални коштац у евентуални сукоб са Русијом.
Говорећи о војничком односу снага у том случају он сматра да само оружје ту није одлучујуће.
Јачи јер бране своје
„Можемо ми гомилати конвенционално наоружање, пребрајати различите врсте тог оружја, али оно само по себи не доводи до исхода рата. И једна и друга страна има довољне количине и логистичку способност да у случају рата производи довољне количине убојних борбених средстава, оружја и опреме. Предност у било чему сагледава се у тој ванматеријалној димензији, духовној, моралној димензији. Свакако да је та предност на руској страни“, каже Ковач за Спутњик.
У том случају како о Русији, тако и Белорусији, ради се о одбрани сопствене територије и сопствених националних интереса, истиче он.
Уз то напомиње да ко год мисли да би такав рат могао да се води конвенционалним средствима, озбиљно греши.
Мешање НАТО-а води у нуклеарни рат
„Руска Федерација је почетком украјинске кризе истицала да било какво веће мешање НАТО-а, или чланица НАТО-а води ка нуклеарном рату. То је реална стратегија коју Русија не крије и ако би НАТО почео сукоб са тих 300.000 војника које припрема да групише у Европи то је оружана формација која није кохерентна, која не дели исти систем вредности, без обзира што су чланице НАТО пакта“, напомиње наш саговорник.
Он сматра да је питање да ли би многе од њих са својим контигентима учествовале, а и ако и би да би вероватно после првих страдања престале, или повлачиле контигенте.
По његовој оцени, сваки до сада проиграни сценарио у Украјини је био губитнички по НАТО страну и објашњава зашто:
„Они једноставно немају способност трпљења великих губитака, а и немају поузданост да би већина чланица НАТО-а, пошто се не ради о одбрамбеној операцији, него офанзивној, супротно статуту НАТО-а, не би имале не само међународну подршку, него са одмицањем таквог сукоба не би имале кохезију ни подршку свих чланица НАТО пакта. Сви ти сценарији иду у прилог томе да би то могло да резултира распадом НАТО савеза“, оцена је професора на Војној академији.
Америка неће ризиковати
По његовом мишљењу Русија има огромну војно-технолошку предност у смислу хиперсоничног оружја и у смислу нукеарноих пројектила. Америка би помагала савезнике у Европи, чак и са нуклеарним пројектилима мале снаге, али никада не би ишла на то да употреби стратешко оружје јер се зна да би онда они постали главна мета.
Она ни због нуклераног рата у Европи не би ризиковала мир својих грађана и мир САД и да због украјинског сукоба у Европи нуклеарни пројектили падају по њеној територији, закључио је Ковач.
Поједини медији у свету, међу којима и немачки „Билд“, ових дана су обелоданили план који је НАТО припремио за напад на Русију.
Према писању листа „Политика“, план предвиђа распоређивање 300.000 војника у високом степену приправности у случају наводно могућег напада Русије. Алијанса планира да обезбеди више од 100.000 војника спремних за борбу у року од десет дана, а још 200.000 би требало да буде на располагању у року од десет до тридесет дана. Осим тога, НАТО би хтео да рачуна на пола милиона резервних снага у року од 30 до 180 дана.
Некадашњи шеф дипломатије Живадин Јовановић је мишљења да је у питању нереалан план, питајући се уз то каква је уопште безбедност НАТО-а ако је малтене одмах по усвајању документа он „процурео“ и да ли је то пробни балон зарад испитивања расположења јавности.
Стара идеја -пут на исток
Он, међутим, указује на то да не треба игнорисати историју новијег понашања НАТО-а који примењује стратегију експанзије на исток.
Бар две, три деценије знамо за планове алијансе да се преуреди Европа тако што ће се успоставити нека врста невидљивог зида од Балтика до Анадолије у Турској и Блиског истока, напомиње Јовановић за Спутњик.
На питање колико је с обзиром на сукоб у Украјини и на геополитичку ситуацију у свету план који је обелодањен реалан, он нема дилему:
„Разуме се да то није реално, с обзиром на све што смо видели од понашања НАТО-а, од назови њихове кохезије, колико су ефикасни, а није реално ни као нека глобална замисао. У савременим условима, имајући у виду досадашње искуство није реално јер они имају амбицију да за 40 дана распореде 300.000 војника. Такви планови морају да буду припремани годинама, ако не деценијама да би уопште могла да почне њихова реализација“, објашњава наш саговорник.
Он уз то указује и на контрадикторност таквог плана, јер су у званичним америчким стратегијама Кина и Далеки исток апострофирани као центар ангажовања САД и НАТО-а у целини.
А Индопацифик
„Има доста елемената који указују на то да се овде ради о некаквој претњи, о пробном балону, јер ако на неком споредном стратешком подручју планирају размештање 300.000 војника, колико би требало и у ком року да распореде на Индопацифику и централној Азији где је стратешки правац САД-а“, пита се наш саговорник.
Он, притом, указује и на трендове унутар самог НАТО-а, где, како примећује, нема сагласности ни око наступа према Украјини.
Слабљење кохезије и смањивање нивоа сагласности и унисоности НАТО-а не може да се сакрије, што је, како каже, дошло до изражаја и у Вилњусу. Не толико у документима и ономе што је за јавност, колико у суштини, оценио је он.
Зато је ово више план онога што би НАТО желео, него оно што може, план без крчмара, закључио је Јовановић.
О стању код Одесе прочитајте ОВДЕ.
Извор: sputnikportal.rs
