Борба коју воде Милорад Додик и Жељка Цвијановић за очување Републике Српске и њене државности, остат ће трајно записани у хисторији српског народа. На нивоу права, они су, де иуре, показали:
-да је изворни Дејтон конфедеративно уређење у којем Република Српска има све елементе државности;
-да Високи представник нема овлаштења наметати законе и санкционирати легално изабране представнике народа;
-да су Бонска овлаштења неуставна категорија наметнута силом;
-да је Савјет за имплементацију мира у БиХ, неуставна институција која, колонијална и антисрпска;
-да је неодржив Уставни суд који нема темељ у уставу земље, те да је његова улога, са три страна суца, да промовира све суштинско што иде на штету српског народа;
-да су природна богатства Републике Српске њена својина;
-да су Суд и Тужилаштво БиХ антисрпске институције;
-да Шмит нема легалитет Високог представника, нон рите цреати сунт, и да су, ипсо фацто, све његове одлуке ништавне.
У Српској се настоји, барем што се Дејтона тиче, да иус и иуститиа буду истовјетни, али то није посвуда могуће.
Пише Емил Влајки
Компромис – до „црвених линија“ - као темељ дипломације
Некада отворени натовци и лажни русофили који се сада наводно боре за интересе Срба, а које је Запад упослио да руше Вучића, недавно су у јавности поставили наизглед логично питање:
Ако је, де иуре, показано да њемачки политичар Шмит нема легалитет Високог представника, зашто га и Вучић не би негирао као што то раде челници у РС?
Аутори су алудирали на чињеницу да Вучић, де фацто, признаје Шмита као Високог представника.
Овакво разумијевање ствари је популистичко и демагошко.
Прво, veritas habet plures gradus; оно што је точно на једном нивоу, не мора бити точно на другом. Вучић води државу, а не ентитет, те тактика и стратегија нису исте. Његов је циљ како очување Србије, тако и очување Републике Српске пошто је, између осталог, Србија потписница Дејтона. Другим ријечима, опстанак Србије је и гарант опстанка Републике Српске.
Ерго, што се тиче изузетно тешких међународних односа, Вучић је изабрао тактику балансирања између великих сила.
О томе се може дискутирати, али је то апсолутно легална опција. Таква опција захтијева компромисе, дакле и, дипломатски речено, bargening; даш нешто овдје добијаш нешто тамо. Толеранција Шмита омогућава Вучићу исказивање, не само теоријски, чврстих ставова суштинске нарави што се тиче опстанка Републике Српске и због чега је, између осталог, Запад бијесан на Вучића.
Многи демагози који су на платном списку Запада, тврде како се мора бити принципијелан у свему по оној максими – фиат иуститиа, переат мундус, али ако већ свијет пропада, зашто да и Србија пропадне у име неке апстрактне правде која што се тиче садашњег стања у свијету, може остати једино на ниво идеала?
Шмит је легалан представник Запада
Тијеком НАТО агресије на Југославију/Србију, портпарол НАТО-а, Џејми Шеј је изјавио слиједеће (мислећи на Запад).
Ми смо једина сила у свијету, ми владамо свијетом и самим тим смо аутори међународног права.
Тада је то стварно било тако, а сада је само донекле тако. Међутим, у Бих је апсолутно тако, пошто је та земља буквално колонија Запада –злобници би рекли да је иста ствар и са Србијом; ипак, non est idem.
Ерго, у БиХ, шмит је уистину легалан Високи представник, јер тамо се не примјењује међународно, него колонијално право.
Might is right. Иза Шмита стоји читав „политички Запад“, стоји НАТО борбена моћ довољна да уништи читав свијет. Зар стварно нетко мисли да је, узимајући ово у обзир, Шмит нелегалан и нелегитиман? Зар стварно нетко мисли да у данашњем подијељеном свијету, међународно право игра било какву улогу? Ситуација је далеко гора него за вријеме хладног рата, а личи на ону прије Другог свјетског рата када је ius gentium, међународно право, засновано на Лиги народа неповратно пропадало.
И сада се нађе пар плаћеника Запада, демагога и манипулатора, који хињски пред народом постављају питање: „Зашто Вучић не негира Шмита“? Да није овај Шмит, био би неки други Шми!
Што би требало да Вучић уради када му Шмит дође? Да му каже fuck up, ја не сматрам да си ти оно за што се представљаш! На то као државник нема право, јер би то била неистина. Шмит је легалан представник Запада за БиХ, он је колонијални Високи представник и као такав мора бити уважаван. Без тога је немогуће (о)бранити Републику Српску. Уосталом, Шмита као Високог представника, признаје пола БиХ. А што ако сутрадан НАТО трупе заузму Српску и смијене садашње руководство? Тада ће га читава БиХ признавати –како је живот релативан.
Све у свему, нека ови бивши НАТО изасланици за Србију, а сада „велике српске патриоте“, не мисле ни да је Вучић будала, а ни ја који ово пишем.
Више текстова Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
