Ова корпорација је међу најутицајнијим на свету, о укупној вредности имовине којом управља и даље се полемише, зависи ко је, када и како процењује, те се та бројка креће од 7 до 10 хиљада милијарди долара. Седам или десет, потпуно је свеједно када се ради о хиљадама милијарди долара.
Шта су договорили „Блекрок“ и Зеленски
Закључак је јасан сам по себи. До интензивирања комуникације са Зеленским долази током друге половине 2022. године. Епилог тих разговора представља заједнички предлог који потписују „Блекрок“ и чувена банка „Џеј Пи Морган Чејс“ о оснивању постконфликтног фонда за развој Украјине. Основна сврха фонда је прикупљање приватног и јавног капитала за реализацију великих пословних пројеката у Украјини.
Како се тренутно замишља, најпре би се покренули пројекти циљаним усмеравањем јавног капитала, а онда би се за то хитро заинтересовао и приватни капитал.
Светска банка је у марту 2023. године проценила како ће Украјини за ту намену бити неопходно 411 милијарди долара. Финк помиње значајно већу суму, око 750 милијарди, али је и његова методологија другачија, укључује покретање инвестиционог циклуса. Уосталом, протоком времена и новим разарањима која ће доносити офанзиве и контраофанзиве мењаће се и ове цифре.
Само се не види крај конфликта…
Међутим, спорно у свему јесте што нема никаквих назнака о окончању конфликта. Чак напротив. Судећи по одлукама НАТО и неких чланица овог војног савеза борбе ће се тек распламсати. Чему обучавање украјинских пилота на авионима Ф-16 ако је другачије!?
Није извесно, дакле, ни када ће се оружани конфликт завршити, ни како ће се завршити, нити колика ће материјална разарања уследити. Како се онда може планирати постконфликтни развој? И чему су намењене поруке о стотинама милијарди долара које ће у Украјину уложити инвеститори који усмеравају хиљаде милијарди долара капитала?
Након што је украјинско министарство економије потписало договор са представницима „Блекрока“ о пружању услуга за подршку оснивања фонда, Зеленски је нагласио да „током трајања украјинске независности истински велики и стратешки приватни капитал није дошао у Украјину у количинама које одговарају обиму и капацитету земље.“
Зашто би сада, на врхунцу дестабилизације, долазио „истински велики и стратешки приватни капитал“ када га није било у претходним деценијама? Где су биле раније стотине и хиљаде милијарди, када је пословно окружење изгледало неупоредиво стабилније?
Пропагандни пројекат
Прва претпоставка је да се ради о класичном лобистичко – пропагандном пројекту. Теза о инвестицијама, са којима подразумева се иду и екстрапрофити, служи да се убеде администрације западних земаља, а пре свега она најважнија – у Вашингтону, како војну помоћ Украјини треба наставити. Очекивани добитак је толико велики, да се рат у сваком погледу исплати.
Теза о развоју, која подразумева и благостање у блиској будућности, служи да се убеди украјинско јавно мњење у неопходност даље подршке Зеленском и његовим накарадним одлукама које доприносе распламсавању сукоба. То што непрекидно слање војне помоћи распламсава сукоб још више, те већа разарања и удаљавање од било каквих преговора о деескалацији, као да не брине ни лобисте ни Зеленског.
Ко то све плаћа?
Друга претпоставка, коју износи Бредли Девлин јесте да се екстрапрофити већ сада остварују: „готово се може гарантовати да је „Блекрок“ добро плаћен од украјинске владе за саветовање о изради мапе пута за реконструкцију. А где украјинска влада тренутно добија средства, с обзиром да је њена економија у расулу, а рат је скуп подухват? Од Владе Сједињених Држава, наравно.
Дакле, „Блекрок“ преко украјинске владе добија посао плаћен новцем америчких пореских обвезника, да осмисли план који ће обезбедити успех њихових будућих инвестиција у Украјини, направљених од новца стеченог тиме што је америчко становање постало недоступно.“
Овај аутор још и додаје да је „америчко становање постало недоступно“ услед вештачки изазваних „дисторзија на тржишту некретнина“.
То значи да откупљивањем стамбених кредита од појединаца који имају проблема у њиховом отплаћивању, инвестиционе компаније са огромним капиталом постају практично једини власници некретнина. Онда они те некретнине издају по сличним или вишим ценама истим оним људима који су у њима и раније становали.
Данас је већи профит у рентирању, него у изградњи или кредитирању. Уосталом, стотине и хиљаде милијарди за ноћ се могу претворити у безвредни папир, а куће и станови остају, физички постоје, људи морају негде живети, неку вредност ће имати и у условима потпуног финансијског колапса.
Једна од инвестиционих компанија која се „пронашла“ у овом бизнису јесте и „Блекрок“. Да ли је ово будућност за Украјину?
У сваком случају, упркос томе што је Финк претходних месеци повезивао појмове „Украјина“ и „филантропија“, циљ инвестиционих компанија остаје максимализација профита. Ако исте инвестиционе компаније немају другачије циљеве ни у САД, зашто би их сада имале када је реч о Украјини?
Систем са једним олигархом
Судећи по развоју ситуације у САД, може се испоставити да би овакав сценарио заиста предвиђао да Украјина остане без, у широј јавности омражених олигарха.
Но, такав сценарио би предвиђао и да Украјина или оно што од ње претекне, буде систем са само једним олигархом! Сан о „новој Украјини“ тако би се коначно испунио.
Уколико је представљена конструкција аналитичара „америчких конзервативаца“ тачна, а делује логично, онда и продужавање оружаног сукоба, па чак и његова даља ескалација добијају нови смисао.
Због будућих екстрапрофита некима је изгледа у интересу да буде још разарања, пошто то аутоматски доноси и још новца америчких пореских обвезника којима се плаћају лобистичко – пропагандни пројекти усмерени ка коначном циљу повезаним са испуњавањем интереса инвестиционих фондова.
Руске снаге прешле реку Жеребец, узеле важне висове и улазе у Харковску област
Извор: sputnikportal.rs
