Како мислити и како живети? Зашто нас зову родитељима деце „жртве“? Наша деца нису страдала несрећним сплетом околности, наша деца су убијана (стрељана, ликвидирана) са врло јасном намером, планом и жељом за кобним исходом... ништа се није десило случајно... само су неки од њих спасени случајно...
А како родитељи убијене деце живе, дишу па чак и постоје? Какво је детињство и младост за браћу и сестре, каква је старост за баке и деке? Какав је живот рањених, а какве трауме преживелих?
Колико је светова заправо уништено?
Може ли се ово поправити? - не! Могу ли се деца вратити? - Не могу!
И да ли је важно утврдити одговорности у овом злочину? - Важно је! Важно је да се овако нешто више никада не понови.
Нико од нас није судија на овом свету, а најмање на „оном“ свету, и нико се не труди да буде, али да зло не би остало само зло, из ове трагедије треба извући бар поуку.
Утврђивање одговорности и законске казне не представља нашу осуду. Представља став друштва да су поступци који су довели до зла неприхватљиви и да је његов циљ да га регулише.
Ни покајање ни опроштење не резултирају опроштењем, нити га треба мешати са тим.
Господ ће прихватити искрено покајање, наш опроштај ће значити наставак живота без гнева и гнева, а подношење одговорности и изрицање казнених мера имају за циљ стварање и неговање друштвено прихватљивих норми понашања.
Нисмо још стављени на искушење, нити нам је ико тражио опроштај, нити смо се са било ким грлили и плакали над сликама или телима наше убијене деце – кажу да им је то непријатно да гледају... и упорно покушавају да објасне како је све било у реду:
- дете са потпуним недостатком емпатије изложено од стране родитеља садржајима неприкладним за његов емоционални развој и обучено у стрељани - не би требало да буде у реду
- оружје доступно детету у кући - не би требало да буде у реду
- игнорисање савета родитеља о неопходној психолошкој подршци и детаљном прегледу детета због "кризе свести" - не би требало да буде у реду, јер је резултирало заташкавањем случаја детета које је заиста требало лечити
- промена смене и одељења без иједног писменог трага у виду Захтева/Захтева и Одобрења, где ће се навести јасни разлози за предузимање оваквих мера и даље процесно пратити...- не би требало да буде у реду, јер доказује изостанак. систематског и организованог приступа.
- ширење неистина о вршњачком насиљу и виктимизација криминалаца - не би требало да буде у реду, јер води стварању идола који су погубни за ово друштво
- видео снимци и скрнављење идентитета жртава, њихових породица и потенцијалних жртава - не би требало да буду у реду по свим моралним, етичким и безбедносним стандардима.
Толико је погрешног... Боли неправда, боли извртање чињеница, боли језива стварност, боли покушај избегавања одговорности, а нас?
Требало би да наставимо да достављамо коментаре о злочину, о правном поступку, о нама и нашој убијеној деци, да достављамо јавно доступне видео снимке где су наша деца смештена у камион у црним врећама, да стално имамо пред очима фото документацију наше стрељана деца, упорно се убеђујући да имају миран израз лица, да се утешно и са захвалношћу враћамо последњим пољупцима и додирима у Градској капели где смо чак имали прилику да их последњи пут видимо како спавају... да прогутамо сузе, сузбијемо плач, јер су нам руке биле полупразне...и да поднесемо свој бол...
А знамо да нико „осим“ злочинца није „желео“ лоше, али је лоша (не)рада одиграла кључну улогу у овој невиђеној трагедији.
Преузимање одговорности за изабране поступке је минимум на који друштво, које жели боље, има право.
ПАКАО НА СЛИЦИ! Паклени снимци од ракетног удара украјинске ПВО (ВИДЕО)
Извор: Правда.рс
