Дуг држава које су чланице Еу је био први знак да се нешто лоше дешава. Немачка је неколико година давала кредите сиромашнијим земљама еврозоне, како би могли да купе робу пореклом из Немачке. Друге нације, које извозе у оквиру ЕУ су учиниле исто, па је такав дисбаланс у трговини морао да се одрази негде. И јесте, у дуговима држава као што су Грчка, Италија, Шпанија, Португал и Ирска. Ако се томе додају и политичке тензије које произилазе из мигрантске кризе и ризика од Брегзита (излазак Британије из ЕУ), колапс Европе постаје реална опција.

Ово је пет највећих ризика са којима се ЕУ суочава данас:

Криза италијанских банака

Италија вероватно задаје највише главобоље ЕУ. Њен банкарски систем се урушава захваљујући лошим кредитима. Неотплаћени кредити чине скоро 20 одсро укупног италијанског банкарског система.

Неке банке на југу земље имају чак 40 одсто неотплаћених кредита. Колапс италијанског банкарског система је ризик за целу Европу. Италија је осма најјача економска сила на свету, само за нијансу слабија од Индије. Њен економски утицај на Европу, али и на глобалну економију је доведен у питање.

Улога Грчке

Ако се пореди са Италијом, Грчка је тренутно у бољем положају јер је важна из других разлога. То је главна капија ЕУ кроз коју су бежали Сиријци, Ирачани, покушавајући да уђу у Европу. Богатијим земљама је неопходно да сарађују са Грчком како би могле да контролишу таласе избеглица. Грчка је сада нулта тачка за две кризе које погађају Европу последњих неколико година: дужничке кризе и инсистрање Немачке на строгом решењу и реакције на талас миграција људи из ратом разорених земаља. Мигрантска криза је хуманитарна катастрофа, а ситуација се погоршава. Ипак, ЕУ је све, само не парализована.

Крај Шенгена

Напад у Паризу крајем 2015. године резултирало је строжом контролом граница, које су претходно биле отворене. Терористички напади су убедили Европљане да миграција муслимана претња по безбедност. Почетна добродошлица се претворила у страх. Један од кључних лидера ЕУ, немачка канцеларка Ангела Меркел, нашла се под притиском бирача који се противе мигрантској политици.

Турска као чланица ЕУ

ЕУ очајнички тражи решење, па размишља да прихвати Турску у своје чланство, како би ова земља задржала добар део миграната у оквиру својих граница. Улазак Турске у ЕУ може да блокира Кипар. То јесте мало острво, али има подједнако право гласа као и Француска и Немачка. Овде је једино решење да велике економске Европске силе наметну своју вољу мањим државама. Кипар, с друге стране, има потпуно право на вето јер Турска не признаје кипарске пасоше нити дозвољава авионима да слете, као и бродовима да се усидре на њеној територији. ЕУ ће, највероватније, игнорисати проблеме Кипра и окренути се другим проблемима.

Брегзит

Још једна претња ЕУ је и референдум који ће Велика Британија одржати овог лета, а тиче се њеног останка у ЕУ. Уколико би ова чланица напустила ЕУ то би био опасан преседан. Годинама касније би се осећале последице по светску трговину и кретање валута.

Неизвесна будућност ЕУ

Постоје два могућа исхода за излазак из финасијске кризе која потиче од нагомиланих дугова чланица ЕУ и небалансираних буџета. Ако би европска елита желела да види уједињену Европу, мораће да преузме дуг свих задужених земаља и да га по некој чудној формули, која би се допала само неком европском бирократи подели међу чланицама. Свака држава би морала да направи ребаланс буџета. Међутим, поделом дуга, евро би почео да слаби. Наравно, и Немачка би морала да учествује у овоме. Али зашто би то урадила када 40 одсто њеног БДП-а произилази из извоза, а половину производа продаје чланицама ЕУ. Други сценарио је да државе неће знати како да се изборе са дуговима, па ће се свака вратити својој валути. Те нове валуте би биле вероватно много слабије у односу на немачку марку која би се поново успоставила. Извор: Business Isider/Блиц