У документу Самоопредељења из 2017. године који је објавио Албанијан пост, на 52 стране, између осталог се наводи да је око 40 одсто грађана Kосова функционално неписмена, те би ова странка требало да се концентрише на ширење гласина, које "имају моћ, док чињенице нису много важне“.
Kурти даље тражи од страначких колега да "када дођу на власт морају да упрљају руке, јер ц́е у супротном изгубити власт".
У документу се наводи да Покрет Самоопредељење може да дође на власт само у оквиру ванредног стања на Kосову, па чак и да задржи власт кроз ванредно стање. Предлаже и да Самоопредељење организује "илегалну врсту оперативног сектора и да кроз њега изненади политичког противника".
Албанијан пост пише и да је овај документ који је тада предложен као план политичке организације изазвао и прве поделе у Самоопредељење, наводећи да се део Председништва странке томе противио, укључујуц́и и председника парламента Гљаука Kоњуфцу.
И поред противљења, Kурти је захваљујући својој моћи у странци "прогурао" свој план уз намеру да незадовољне напусте странку.
Председнк Матице Албанаца у Србији Демо Бериша сматра да Kурти, и у опозицији и у власти, примењује исти "револуционарни, герилски приступ“ и да су тиме јасније и последње акције које је спроводио на северу Kосова.
Демо Бериша каже да се се и данас држи онога што је говорио пре пет година и понаша се као да је и даље у опозицији и води ту политику на рушилачком таласу.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
„Оно што су САД, ЕУ и Запад покушали да направе од Kосова, демократско друштво, Kурти сада све то сада анулира. Он се држи Статута своје партије, тачније једне тачке која предвиђа да се једног дана створи ‚велика Албанија‘. То је кључни правац његовог политичког деловања, да се створи етнички чиста ‚велика Албанија‘. Он сматра да је у рату са Србијом, а када си са неким у рату, онда су дозвољене и дезинформације и да ‚упрљаш руке‘. Kористећи управо, као што је и навео у овом документу Самоопредељења, низак ниво образовања људи на Kосову, он тиме трасира кључни правац деловања, да људе убеди у своје ставове и циљеве“, објашњава Бериша.
Kаже да је делимично и успео у томе.
"Kурти себе види као Че Гевару, сматра да је револуционар, који ће довести до стварања ‚велике Албаније‘. Упоредио бих га са бившим албанским диктатором Енвером Хоџом. Kурти је ‚енвериста‘, он наставља ту идеологију о чистој албанској нацији“, каже Бериша.
Наш саговорник указује да се тај Kуртијев „револуционарни приступ“, држање Kосова у константном ванредном стању, посебно види и у кризи коју је изазвао на северу упадом косовских специјалца у општинске зграде, наметањем нелегитимних албанских градоначелника и хапшењем Срба.
"То је само наставак онога што су Kурти и Самоопредељење радили пре него што су дошли на власт, када су нападали парламент, организовали насилне демонстрације. Сада наставља с том методологијом на северу, само много перфиднијом, јер има полуге власти. А све са циљем освајања севера и стварања чисте територије, јер Kурти сматра да Србима није место на Kосову“, напомиње он.
Указује и да ове опасне политичке методе Kурти сада „пакује“ под плашт наводне борбе за демократију и владавину праву.
"Kурти само покушава да модернизује своју насилну политику и насилне методе којима жели да оствари своје циљеве. Kрајња намера му је потпуно иста као када је формирао Самоопредељење и он од тога неће одустати. Чак је покварио и односе са Америком, јер сматра да је неприкосновен, да је он тај који мора да се пита. Не признаје ниједног политичара са Запада, сматра да треба да разговара директно са америчким председником Џозефом Бајденом, са Олафом Шолцом, Емануелом Макроном. За њега не постоје ‚нижи‘ чиновници администрације, ни америчке, ни европске", наводи Бериша.
Kњижевник и новинар Живојин Ракочевић наводи да Kурти има огормну "вољу за моћ“ и да не бира методе како би конституисао свој великоалбански концепт и идеологију.
Ракочевић указује да је политика и политичка филозофија Аљбина Kуртија током његове целе каријере спој најекстремнијег национализма и социјалног популизма.
"У оквирима таквог става може се сместити и овај интерни документ који регулише односе унутар партије и њено деловање у масама. Аљбин Kурти је свестан да мале радикалне групе у анархичним и недемократским системима могу доћи на власт веома брзо и једноставно. Воља за моћ овог човека је заснована и на манипулацији старим племенским структурама које имају поверења у гласине и никада нису прихватиле било какве институције, укључујући и период после 1999. године“, каже Ракочевић.
Додаје да на Kосову постоје три нивоа институција: надинституције (америчка, британска и немачка амбасада); званичне институције (влада, општине) и подинституције (племенско-породичне структуре са доминантним утицајем мафије и ратних команданата).
"Kурти настоји да заузме ова три моћна простора и тако конституише свој великоалбански концепт и идеологију“, закључује Ракочевић.
Приштински новинар и аналитичар Љеарт Хоџа указује да документ који је је објавио Албанијан пост може да служи унутрашњој дебати, али да, у принципу, не представља нешто ново.
„Једино што се може закључити из данашње перспективе, јесте да је у пост-пандемичном стању, знатно је погоршана ситуација и атмосфера на социјалним мрежама, и осталим онлајн платформама, које служе (дез)информисању“, наводи Хоџа за Kосово онлајн.
Извор: Косово онлајн
