Пише: Петар Живковић
Русија и НР Кина су почеле стварање вишеполарног свијета и у томе их подржава све већи број земаља. Позитивне промјене на Блиском истоку су утицале да се значајно повећа број држава које желе да уђу у састав БРИКС -а (19 земаља у априлу, 41 земља почетком јула). Једна од ових држава је и Мексико. Улазак Мексика у састав БРИКС -а угрожава само глобалисте јер амерички суверенисти подржавају стварање вишеполарног свијета.
***
На подручју Мексика је прије шпанског освајања 1517. године постојала астечка држава. Шпанија је земљу подјелила на велепосједе, а велики значај су имали рудници сребра. Хауард Зин је у књизи „Историјски есеји о америчкој демократији“ написао да су прекомјеран рад, окрутност и болести довели до огромног смањења броја становника (са 25 милиона становника 1519. године на мало више од милион становника 1605. године).
Француска је 1808. године освојила Шпанију и то је довело до устанка сељака у Мексику, а циљеви устанка су били независност Мексика и враћање земље сељацима. Владајући слојеви су такођер жељели независност Мексика, али нису прихватили економске захтјеве сељака. Устанак сељака је угушен, а Мексико је прогласио независност 1820. године и тада је проглашено прво мексичко царство које је у свом саставу до 1823. године имало и земље Средње Америке. 1824. године је проглашена федеративна република. 1835. године је укинуто ропство и тада је дошло до сукоба мексичке власти са велепосједницима у Тексасу који је наредне године уз помоћ САД -а постао независна држава. САД су након рата (1846 – 1848) припојиле велик дио мексичке територије. Мексичке власти су 1861. године због великих економских проблема прогласиле мораторијум на враћање страног дуга и то је довело до војне интервенције Шпаније, Француске и Велике Британије и стварања другог царства у Мексику уз помоћ Француске. САД су пружиле помоћ противницима нове царске власти па је 1867. године обновљена република и учвршћен амерички утицај у Мексику.
Тешко друштвено – економско стање је довело до новог сељачког устанка 1910. године који су водили Франциско Панчо Виља и Емилијано Запата. Сељаци су након устанка добили велик дио обрадиве земље, а држава је 30 -их година XX вијека национализовала жељезницу и нафтне компаније. Привреда је све до 70 -их година XX вијека имала претежно аграрни карактер и тада је нафтна индустрија омогућила преображај привреде. Привредни раст није довео до смањивања социјалних проблема и до смањивања сиромаштва. САД, Мексико и Канада су 1992. године потписали Сјеверноамерички споразум о слободној трговини који је ступио на снагу почетком 1994. године. Овај споразум је повећао утицај страних компанија у Мексику. Велики друштвено – економски проблеми су довели до јачања нарко картела, а на југу Мексика је дошло до оснивања запатистичких аутономних области које обухватају ⅓ подручја државе Чијапас. Нови трговачки споразум Мексика, САД -а и Канаде је потписан 2020. године. Доналд Трамп је утицао да овим споразумом индустрија у САД -у добије већу заштиту, али и да се побољшају услови рада у Мексику.
***
Саша Марковић је у књизи „Манифест против империје“ написао да је стварање америчке империје у почетку имало континеталну фазу која је трајала од 1845. године до 1867. године. То је период када су у састав САД -а ушли ⅓ територије Мексика и Аљаска. Припајање мексичких територија је било важно за САД због стратешког значаја памука.
Андреј Таргет је у књизи „Сјеме империје“ написао да је производња памука имала кључну улогу у привреди Тексаса од 20 –их година XIX вијека све до свјетске економске кризе (1929 – 1933). Тексас је и данас водећа држава САД –а по производњи памука. Амерички памук је имао велики значај за британску индустрију. Велика Британија и Француска су подржале Југ у Грађанском рату, а Сјевер је добио подршку царске Русије. Побједа Сјевера је омогућила да се остваре идеје Александра Хамилтона о протекционистичкој заштити тржишта и развоју индустрије и да памук због свог значаја у тадашњој индустрији омогући да САД добију економску предност у односу на Велику Британију. САД су у периоду од краја Грађанског рата до почетка I свјетског рата спровеле индустријализацију земље.
Саша Марковић је написао да је јачање САД -а довело до стратешког партнерства са Великом Британијом, САД су се укључиле у свјетску политику преко Монроове доктрине, а Монроова доктрина у XIX вијеку не би била могућа без подршке британске флоте.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
САД су након свјетске економске кризе обновиле привреду и створиле јаку индустрију захваљујући предсједнику Ф. Д. Рузвелту. Саша Марковић је његов значај за САД описао на примјеру планова за изградњу нове основе америчког друштва и међународног поретка јер је Рузвелт сматрао да само правда може заштитити САД и мир у свијету. Основа унутрашњих промјена је требала бити Друга уставна Декларација о правима која је замишљена као правна заштита свих грађана без обзира на њихов положај, расу или вјеру.
Декларација је требала грађанима САД -а осигурати посао и зараду довољну за одговарајућу прехрану, одјећу и рекреацију, продајну цијену за пољопривредне производе која ће фармерима осигурати пристојан живот, заштиту од монопола и од нелојалне конкуренције, право сваке породице на кућу, одговарајућу здравствену заштиту и заштиту од социјалних потреса (сиромаштво, незапосленост, болест, несрећа).
За уређење нових међународних односа су основане Уједињене нације и монтарни систем у Бретон – Вудсу. Овај систем је у изворном облику требао преко ММФ -а и СБ омогућити стабилан економски развој САД -а и других држава, а умјесто долара као свјетске резевне валуте је требао постојати банкор као неутрална јединица која би омогућила усклађивање националних валута. Изворни модел из Бретон – Вудса је требао спријечити понављање свјетске економске кризе јер би поремећај односа у свијету угрозио и САД. Рузвелтове идеје нису остварене јер је финансијска елита искористила Рузвелтову болест па је умјесто Хенрија Воласа нови предсједник постао Хари Труман, а промјена изворног модела из Бретон Вудса је довела до тога да САД злоупотребе долар као свјетску резевну валуту и да нове међународне финансијске установе служе подривању других држава.
***
Мексико је једна од држава које желе да уђу у састав БРИКС -а. Републиканци у америчком Конгресу су прије тога тражили америчку војну интервенцију у Мексику против нарко картела, а предсједник Мексика је изјавио да Мексико неће дозволити страну војну интервенцију. Прави разлог погоршавања односа између САД -а и Мексика је слабљење утицаја глобалиста у свијету, а то се одражава и на Мексико.
БРИКС има не само економски него и геополитички значај јер омогућава стварање вишеполарног свијета. Русија, НР Кина, Индија, и потенцијални јужноамерички, афрички и исламски геополитички блок не угрожавају суштинске интересе САД -а него само планове глобалиста. Због тога амерички суверенисти подржавају стварање вишеполарног свијета и стварање посебног западног геополитичког блока.
Америчко друштво је у политичком смислу данас више подјељено на суверенисте и глобалисте него на републиканце и демократе. Неоконзервативци у редовима Републиканске странке су глобалисти и подржавају пројекте глобалиста из Демократске странке. Амерички суверенисти подржавају стварање вишеполарног свијета и новог друштвено – економског модела који ће омогућити складан развој примарног, секундарног и терцијалног сектора привреде, тј. заштиту интереса америчких грађана и дијела америчке елите који контролише индустријски капитал (створен у вријеме реформи Ф. Д. Рузвелта). Америчким суверенистима због тога не одговарају глобалистички планови о стварању новог друштвено – економског модела који угрожава америчку индустрију. Нови глобалистички привредни модел преко неметања „зелене економије“ истовремено представља покушај глобалиста да спријече развој незападних земаља и да задрже технолошку предност западних транснационалних компанија које су под њиховом контролом.
Амерички глобалисти подржавају развој „зелене економије“ која угрожава економски развој земаља чија економија зависи од нафте и гаса. Због тога Мексико и бројне латиноамеричке, афричке и азијске земље подржавају Русију и НР Кину и желе да уђу у БРИКС. Нова БРИКС валута омогућава враћање изворном моделу из Бретон Вудса и економски развој ових земаља. То је најбољи начин за рјешавање питања имиграције из Средње Америке преко Мексика у САД јер би стварање повољних економских услова уклонило економске разлоге за одлазак становника Средње Америке у САД.
Мексико није увео санкције Русији, а захтјев за чланство у БРИКС -у потврђује да је ова земља спремна да брани свој суверенитет. Глобалистима у САД -у не одговара ова промјена и као што су изазвали сукоб у Источној Европи могу изазвати и сукоб у Латинској Америци. Повратак суверениста на власт у САД -у би омогућио да се вишеполарни свијет изгради на миран начин, а то би довело и до геополитичког ослобађања Европе и Јапана. Изградња вишеполарног свијета је и за нас значајна јер омогућава улазак Мађарске, земаља насталих на подручју СФРЈ и других балканских земаља у састав Евроазијске уније и позитивно рјешавање питања Космета, неотуђивог дијела Србије, у складу са Уставом Србије.
Извор: Правда
