Поменуто решење треба да представи радна група која ће радити на више закона из области правосуђа, а рок у којем морају изаћи са предлогом је крај августа или најкасније септембар ове године.
Милорад Додик, председник Републике Српске и лидер СНСД-а, поновио је да уз сет европских закона који ће бити на седници парламента БиХ крајем августа (а које су 24. јула договориле странке власти на састанку у Сарајеву) треба да буде припремљен закон којим ће бити решено питање страних судија у Уставном суду БиХ.
Исто тако поручио је да ће судије у Уставни суд из Српске бити именоване тек када се донесе закон о том суду, додајући да опозиција не разуме тактику и стратегију, а да њихове тврдње како је он пристао на именовање судија из Српске упркос одлукама Народне скупштине РС нису тачне.
Додик је подсетио да је БиХ била у обавези да пет година након потписивања Дејтонског мировног споразума именује домаће судије у Уставни суд БиХ, те да се ово питање налази и на списку 14 приоритета Европске уније.
Милан Петковић, адвокат и потпредседник Уједињене Српске, сматра да је у овој ситуацији неопходно да се регулише потпуни престанак мандата страним судијама у Уставном суду БиХ, а не само да се они замене новим судијама.
"Можда би то најбоље било регулисати новим законом о Уставном суду БиХ или да то буду два закона, посебни о Уставном суду, а други закон о избору и престанку мандата страним судијама. Али није ни битно да ли ће то бити заједно или одвојено, то је техничко питање, овде је кључ да они оду", каже Петковић.
Према његовим речима, у БиХ је поред наведеног јако битно решити и питање надлежности, односно кворума и начина одлучивања у Уставном суду БиХ...
"Да се не би дешавала прегласавања, него да би се могла штитити конститутивност народа и равноправност ентитета. Најидеалнија опција била би по три судије из сва три народа, али да се утврди начин одлучивања и доношења одлука, то јест да ли у већини мора обавезно бити представник једног народа или ентитета", нагласио је Петковић.
Бивши судија Уставног суда БиХ Витомир Поповић подсећа да је стране судије требало оду из те правосудне институције већ након истека првог мандата од четири године.
"Мандат страним, али и домаћим судијама требало је да престане одмах након истека тог првог мандата. Домаће судије, међу којима сам био и ја, су престале са мандатом, а они су наставили. То је чиста политизација и они морају да иду. Ако не иду, Уставни суд не треба да ради. Република Српска је донела Закон о неизвршењу одлука Уставног суда БиХ, и тражи да се донесе нови закон о тој правосудној институцији. Ако се он не донесе, одлука НС РС мора да се поштује", истиче Поповић.
Додао је да БиХ није потребан никакав закон о престанку мандата страних судија јер су "они већ одавно требали да заврше свој посао овде".
"Ту је највећи проблем што су то судије из СДА и ХДЗ-а, а ови странци су мање познати правници. Нико од њих не заслужује да буде судија Уставног суда БиХ јер су ту да раде шта им каже високи представник или стране амбасаде", истиче Поповић.
Он сматра и да Хрвати и Бошњаци неће бити спремни на договор који ће стране судије "избацити" из бх. правосуђа.
"Неће бити сагласности ни од једних ни од других. Они инсистирају да им странци решавају читав низ њихових проблема, тако да не очекујем ништа. Они су сада новим правилима донели још грђа правила од оних што су била и тиме практично довели Републику Српску до тога да губи принцип равноправности са ФБиХ, јер практично сад имате два уставна суда ФБиХ, а ниједан БиХ", наглашава Поповић.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Председавајући Уставноправне комисије Представничког дома Албин Муслић каже за Независне да не може прејудицирати никакву процедуру по овом питању док не види предлоге законских прописа и решење.
"Предуслови за бирање судија и структура Уставног суда БиХ регулирани су чланом ВИ Устава Босне и Херцеговине, где је прецизно дефинирано да се за судије бирају истакнути правници високог моралног угледа, уз напомену да стране судије бира председник Европског суда за људска права након консултација са Председништвом Босне и Херцеговине. Дакле, предметно питање има и уставно-правни карактер и треба га свакако уважити. Из наведеног произлази закључак да свака измена структуре Уставног суда БиХ мора подразумевати и адекватну измену Устава Босне и Херцеговине", казао је Муслић, који је такође међу онима који сматрају да треба радити на томе да стране судије оду из БиХ.
"Свакако, али уз уважавање свих правних претпоставки које су везане за наведено, те уз постизање договора у БиХ о овом значајном правном питању", рекао је Муслић.
Извор: Танјуг
