Пише: Весна Веизовић
Протести прозападне опозиције претворили су се у општу спрдњу. Осим што су се лидери покрета и партија посвађали око предлога да ли да се изађе на изборе или да се радикализују протести, шта год то значило, читаву ову ситуацију зачинили су мали покрети и активисти. Оно мало пажње које су добили од западних медија, који једва чекају антисрпски наратив па га величају до бесвести, довело је до тога да им се разум потпуно помути и да већ кују планове за бољу будућност коју ће баш они донети.
Међутим једино што су до сада заиста урадили јесте подсмех јавности и неверица у спознају ко су заправо ти људи .
На задњем протесту победник у глупости био је Чедомир Стојковић. Чувен по томе што је његова канцеларија из села Мрчић, адреса ББ, увела санкције Русији. Додуше, осталих 90 становника села нико није ни питао да ли се слажу, али Стојковића они и не занимају јер он ионако мрзи и то село, али и Србију.
Толико је мрзи да је на протест донео заставу Кнежевине Србије са Сретењског устава и то као предлог да заменимо садашњу. Да не знамо да је њихов ниво знања веома ограничен могли смо помислити да је Стојковић сам смислио да том симболиком наглашава повратак Србије у тадашње границе. Односно у Србију без Косова и Метохије, Војводине и Рашке.
Нико од њих и не крије да прижељкује баш такву Србију, и често наглашавају како нам је Косово само баласт без кога никада нећемо отићи у ту дивну Европу где дечаци сваки дан могу да носе ружичасте хаљинице, председник стоји на челу параде поноса, где више неће бити попова лопова него ће вештачка интелигенција пуштати неки техно по црквама а уместо нафоре сви посетиоци ће добијати ексере.
Велики део активиста је заставу одушевљено дочекао, мало је фалило да Чеду из села Мрчића подигну и понесу, бар је Чеда то пожелео. Додуше, већина није ни знала симболику коју застава носи, битно је само да се промени али када су сазнали дошло је до еуфорије. Баш оно што желе!
Када се одушевљење мало смирило, одмах после запишавања зграде Владе и једногласне одлуке да је геноцида у Сребреници било, што је после говорника потврдио већински део активиста, па и лидери партија Морамо Ћута и Биљана Стојковић, а доста раније ту иницијативу потписала Мариника Тепић, прозападна опозиција је свој активизам протеста наставила на Твитеру.
Овде је изнет још један предлог, који је малтене једногласно усвојен, то је нешто што ће несумњиво значити за бољи и перспективнији живот на овим просторима, а то је промена химне.
Будући да је сам протест еволуирао и не да није народни, него није више ни прозападне опозиције, већ је међународни. Односно на протесте редовно долазе на хиљаде људи из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, па чак и из Албаније. Сви они желе промену власти у Србији јер је ово неподношљиво. Баш тако стоји на једном транспаренту:
“Хрватско цвијеће Вучића неће”.
У вези читавом том ситуацијом, активисти унапред гледају и сматрају да је осим заставе наша химна апсолутно неприхватљива.
Новинар Нове.рс, Перо Јововић мисли да је наша химна која почиње са “Боже правде” итекако увредљива и неприлична и овом времену у ком живимо али и космополитском друштву каквом тежимо. Посебно зато што само помињање Бога, ајде осим што вређа њега као атеисту, такође може увредити и муслимане, који су како каже Срби али су исламске вероисповести.
Јер Перо, новинар, не зна да су Бог и Алах синоними и да Алах није име Бога, већ просто термин који се употребљава за врховно божанство код муслимана.
Нема везе што Пера који је новинар нема ни основно знање, он има циљ а циљ је да се Србија промени, или још боље када се одвоје све српске покрајине и остане Београдски пашалук, е онда по жељи може да се промени и име државе у којој живи. Уосталом колико још народа и нација живи у овој држави а она се и даље зове Србија, и свугде неки префикс српски, како ли се тек они осећају…
Управо то су схватили и Перо, Чедо, Игор, Ћута, Мариника то осећа од рођења, Милан Марић, Мирјана Карановић, Биљана Стојковић и није уопште чудно што њихове присталице јавно саосећају и кажу:
“Мрзим Србију до сржи, мрзим овај народ, мрзим ово друштво и залажем се да треба уништити и у семену сатрти све што у себи има назив “српски”.
И баш зато што је мрзе они желе да је промене, да би је волели али да се не зове Србија, да нема српске заставе, химне, грба, Српске Православне Црве и ужасних мрачњака у мантијама који затуцају овај народ, да се избрише та грозна српска историја која служи само да би хранила српски национализам, нешто чега се сваки пристојан грађанин ове државе гнуша и најзад да се негде измести 6,5 милиона становника који својим постојањем угрожавају овај замишљени поредак. А онда у својим сновима могу да смишљају и име, можда Нова Југославија или просто Београдски пашалук, али само у сновима јер до свега овога никад неће доћи.
Они су полуобразовани, без искуства, немају знање, они су једном речју прости глупаци, инфериорни у односу на сваког здравог православног Србина и зато су измислили свој свет, свет некаквих “просвећених” грађанера где се форсира само урбано и само туђе, јер туђе је све боље па макар било и сто пута горе, девијантно, неморално и неприродно болесно. Они се консултују, односно њих саветује амерички амбасадор како да се Србија отме страном а посебном малигном руском утицају . Осим што су лицемерни и зли, они су смешни, они су слика и прилика паланачког духа, своје незнање прикривају агресијом, глупост лажима, они су предмет подсмеха сваког интелектуалца, посебно оних са запада. И они као такви, који ништа не знају, желе да мењају нашу земљу, коју при том мрзе као и све оно што она представља!
Извор: Васељенска
