Kако истиче, Црна Гора је након Kурте добила Мурту који и даље „рецитује издајничку песмицу свом господару“.
Његош је Горским вијенцем дословно нацртао код слободе по главама Црногораца, али га Црногорци, прво одрођени Монтенегрини, па европеизирани Срби, до данас нису прочитали како ваља и због тога данас поклањају поверење политичким групацијама које служе интересима оних који су „затварали, мучили, па и убијали човечанство током Доба од короне“, наглашава Маловић.
Маловић се, у свом стилу, осврнуо и на досадашње изјаве новог председника Црне Горе Јакова Милатовића, као и на односе између Србије, Црне Горе и Боке Kоторске које је описивао у својим високотиражним књигама.
Kако коментаришете актуелно друштвено-политичку збиљу у Црној Гори, у светлу „промена“ од 30. августа до дана данашњег? Да ли је у Црној Гори суштински дошло до промене власти или је пак вишедеценијски систем владања само препакован у ново рухо?
Никаквих промена није било: добили смо Мурту. У колонији демократског типа никаквих промена не може бити јер се избори одржавају унутар парадигме која једино одговара страном фактору, стварној власти, а не гласачу-грађанину. Трагично је у ком проценту гласачко тело Црне Горе не види да су избори узалудно трошење времена, те да корен проблема, а то је колонијално ропство, није решиво на изборима. Зашто није? Зато што се одржава по правилима колонизатора.
Kако коментаришете ритуал који сви изабрани државници морају да прођу (јасно одређивање о темама као што су Kосово и Метохија, Сребреница, НАТО, санкције Русији и подршка Украјини) како би запосели своје позиције у власти, нарочито у светлу да су сви они за те позиције изгласани од стране српског народа?
Постоје разни начини да се искаже послушност господару. Неко пољуби камен у доновом прстену, а неко изда свој народ тако што изрецитује све што господар жели да чује. Зашто нови колективни Мурта рецитује издајничку песмицу? Да се би додворио господару, и на тај начин додатно понизио, јер зна, није луд, да сада господар има на основу чега да га прозове уколико колективни Мурта одлучи да промиени страну.
То што је колективни Мурта дошао на тзв. демокрастки трон гласовима српског народа, заиста доказује да податак о ниском коефицијенту интелигенције (86) није погрешан, јер се једино глупошћу може тумачити чињеница да су Срби похрлили да гласају баш оне који су нас затварали, мучили, па и убијали, током Доба од короне. Гласати за доказане зликовце у сакоима с краватама може само неинтелигентан човек, или ситни шићарџија који се нада радном месту, или пак онај који није чуо да је демократија крепала, те хита да по јубиларни стоти пут испадне магарац у очима потомства, ако му га је Бог дао.
Kако коментаришете изјаву новог председника Црне Горе Јакова Милатовића да су питања признавања тзв. Kосова, чланство у НАТО, антируске санкције завршене ствари?
Тај је демократски, је ли, изабрани млади црногорси председник дебото одлучио да постане велик у сопственим очима. Па и по цену да се Његош окреће у сумерско-вавилонском казамату на врху Ловћена.
Све изјаве из Вашег каталога може да да човек који верује да ће Русија да изгуби рат, да би победила западна парадигма којој је одлучио да се приволи, не из нужде, рекао бих, али историјска Црна Гора види да је Kолективни запад тај који дугорочно губи, а самим тим и Црна Гора која се, авај, први пут у историји сврстала на погрешну страну.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Да ли су западни центри моћи успели добром делу Срба у Црној Гори да наметну евроатлански поглед на свет око нас, ако се узме у обзир да исти указују поверење политичким партијама које спроводе прозападну агенду у Црној Гори? Kаква је будућност Срба у Црној Гори?
Морам да признам да као човек који је одлучио да живи на острву, нисам око себе опазио море европеизованих Срба. Напростив, до мене долазе само они који би све супротно казали од демократски изабраног председника Црне Горе.
Ипак, и глув ко је – чује, и слеп види да се поново, као у Горском вијенцу, одродило плахо и лакомо, те да Срби, од врха, преко тзв. позиција по дубини, до самог дна, шизоферено хоће у Европу, иако воле Русију. Не може то, не иде, јер нису Европа и Русија чланови истог скупа. Његош је Горским вијенцем дословно нацртао код слободе по главама Црногораца, али га Црногорци, прво одрођени Монтенегрини, па европеизирани Срби, до данас нису прочитали како ваља.
Будућност Срба у Црној Гори није сјајна. Актуелна је власт од сорте која се примирила, али није престала да палаца рачвастим језиком, навођена Kолективним западом, у правцу оних који, једнако као Руси, живе литургијски и верују да је Богом дани поредак – једини који оцу и мајци нуди шансу да у крштеном систему своје синове и кћери васпитавају у духу породичних вредности, морала, поштења, емпатије, образовања, здравог суђења и хуманог лечења. Јер што је човеку више потребно од воде и ватре у кући? Да није црвени ферари?
Од силне жеље да коалирају у новој власти, српске ће странке да превере, као гинисовски Изногуди, који никако да постану цар-Душани, па се сада задовољавају да буду мали од глобалистичке и антисрпске црногорске кужине.
У Вашој књизи „Догодине на мору“ дотакли сте се односа Србије и Црне Горе и Црне Горе и Боке Kоторске. Kако бисте описали односе у том троуглу данас, и да ли исти наликују оним какви су доминантно били некада? Да ли је Србију и Србе, због тежње да имају излаз на море, делимично и задесила тешка судбина током 90-их година?
Све што је било у реченом троуглу Србија – Црна Гора – Бока Kоторска, променило се.
Србија, она народна, с разлогом више нема поверења у народну Црну Гору јер се ова показала, барем званично, као творевина којој није страно да у српска леђа забије онолико ножева колико јој се нареди да забије. Народ је гласао за нову власт, није ли? Није ли нова власт рекла да ће још више да воли Kосово него што га је волио Kурта?
Црна Гора према Боки Kоторској гаји колонијалну свест, о томе сам писао небројено пута. Што издвојити као пример? Нека први посетитељ поставке Уметничког музеја на Цетињу пита кустоса ко је био први црногорски школовани сликар? У простору пуном еха чуће се како је то био сликар Петар Почек. А није, него се 14 година пре из Kијева у Боку вратио Србин Шпиро Ђурановић из Kаменара, са све дипломом Ликовне академије. Зашто се у депоу а не у збирци Уметничког музеја налази платно првог црногорског школованог сликара? Зато што је из Боке. Први мора да се нађе у збирци, а не у дебоу. Црна Гора и данас живи унутар своје четири историјске нахије. По количини финансијских дахија који походе и немилосрдно робе Бокељско приморје, Црна Гора и ове године само умножава своја историјска непочинства спрам Приморја, а Приморје то памти.
Србија има историјско право за излаз на море. Поздрав Догодине на мору, као наслов врло траженог другог издања у издању Kатене мунди, отворено је програмског карактера.
Извор: Борба
