Када је Русија извршила инвазију на Украјину, САД и Европска унија убрзале су свој заокрет ка Србији. Уместо да жонглирају са контрадикторним захтевима плуралистичких и разједињених балканских држава, западне престонице су усредиле већину својих напора на јединствену мету, пише “CNN”.
Њихова политика имала је два циља. Прво, да уведе Србију у западно окриље, даље од Русије. Друго, да својим рукама дозволи да се потпуније фокусирају на подршку Украјини.
Традиционално један од најближих савезника Москве у Европи, Београд је дуго покушавао да хода по линији између својих историјских веза са Русијом и потенцијалне будућности европске интеграције. Западне дипломате су настојале да повуку председника Србије Александра Вучића из орбите његовог руског колеге, председника Владимира Путина, обећавајући брзи пут ка чланству у ЕУ, а истовремено упозоравају на изолацију у случају непослушности.
Али, 18 месеци касније, неки посматрачи кажу да је тренутни приступ био само шаргарепа, без штапа, што резултира непостизањем оба циља.
Србија је одбила да учествује у свим рундама санкција ЕУ против Путина, и наставила је да остварује сопствене интересе у региону са све мањом одговорношћу, распирујући сукобе преко граница како би одвратила пажњу од незадовољства код куће, сигурна у сазнању да им на Западу неће замерити.
Последице таквог приступа најоштрије су се осетиле на Косову, које је стекло независност од Србије 2008. године, после крвавих балканских ратова 1990-их. Али Београд – и многи етнички Срби на северу Косова – и даље одбијају да признају његов суверенитет, што заоштрава односе међу суседима.
ЦНН је разговарао са неколико експерата, као и са локалним становништвом у Србији и на северу Косова, који су узнемирени покушајима САД и ЕУ да привуку Србију у евроатлантску заједницу, и који тврде да њихово даље спровођење такве политике ризикује да отуђи демократске савезнике и повећа забринутост за безбедност у региону.
Западне владе су Србију дуго третирале као неизоставни балкански глас, понекад на рачун перифернијих играча, кажу поједини посматрачи.
„Њихово уверење је да је Србија балканска држава, како они то виде. Србија је та уз коју ће, ако можете да привучете нашу страну – шта год то значило – све бити лакше“, рекао је за ЦНН Јасмин Мујановић, политиколог специјализован за западни Балкан.
Док су америчке администрације једна за другу покушавале да Вучића и његову српску напредну странку (СНС) врате у друштво, ти напори су „посебно дрски“ од почетка рата у Украјини, рекао је Мујановић, а нису постигли циљеве САД.
„Изгледа да верују да приближавају Србију ЕУ и НАТО, и западном размишљању, удаљавају ту земљу од Русије… Али то није нешто што бих рекла да се одражава на терену“, рекла је за ЦНН Алиша Кернс, британска посланица и председница парламентарног одбора за спољну политику. послове.
Вучић је дуго одржавао присан однос са својим руским колегом Путином. Говорећи после седнице Савета за националну безбедност у фебруару, Вучић је образложио одлуку да не санкционише Русију јер је Србија била „једина земља која није увела санкције против наших деведесетих година прошлог века“*.
„Подржали су наш територијални интегритет у Уједињеним нацијама“, додао је он, мислећи на одбијање Русије да призна независност Косова. Србија је изгубила контролу над Косовом након НАТО бомбардовања 1999. године, чиме је окончан масакр етничких Албанаца – који чине више од 90 одсто становништва Косова – од стране српских снага.
Упркос напорима које ЕУ подржава у правцу енергетске транзиције, Србија остаје у великој мери зависна од Русије, пошто је продала већински удео у својој нафтној компанији руском државном гиганту Гаспрому.
Резултат тога је да, упркос надањима Србије да ће се придружити ЕУ, Вучић је наставио да хода по конопцу између Москве и западних сила. Иако се придружио резолуцијама УН којима се осуђује руска инвазија на Украјину, српски лидер је показао мало воље да се придружи западним санкцијама.
Влада Србије је у априлу демантовала извештаје да је продала оружје и општину Украјини, након што се појавио документ Пентагона у којем се тврди супротно. Србија је тада рекла да остаје при политичкој неутралности, иако су неки западни званичници извештаје схватили као доказ да њихова политика функционише.
Неколико аналитичара је изјавило за ЦНН да је Србија морала да уради веома мало да би добила похвале америчких и европских званичника, а да је у стварности Вучић оставио траг прекршених обећања.
НЕЋЕ БИТИ МИЛОСТИ ПРЕМА ГЕНЕРАЛИМА - Расписана велика потерница
„Када смо имали његов (Вучићев) реизбор 2020, свима нам је речено ’само сачекајте после избора, одједном ћете видети да постаје веома западно и европски оријентисан’“, рекла је Кернс. „То се није догодило.“
„Речено нам је да ће се придружити санкцијама и показати да је искрено на нашој страни. То се није десило. Речено нам је да се неће приближити Русији. Са Путином је у септембру потписао безбедносни споразум. С времена на време он се смеје Западу у лице. А када питам западне званичнике, ’зашто сте толико одлучни да дозволите Вучићу да вас преигра?‘, они кажу да је он најбоља опција“, навела Кернс.
Кернс је била једна од ретких западних званичника која је јавно критиковала Србију. Али то је имало своју цену. Након што је разговарала са ЦНН-ом, Вучић јој је упутио очигледну претњу током обраћања на државној телевизији, тврдећи да „ако влада Велике Британије не реагује” на њене критике Србије, „бићемо принуђени да реагујемо”.
С обзиром на такво понашање, неки постављају питање да ли је цео пројекат интеграције Србије одржив, под њеном садашњом влашћу.
„Под претпоставком да некако неким чудом уведемо Србију у ЕУ, са оваквим режимом, ви практично доводите још једног руског тројанског коња у ЕУ, као што имате у облику (мађарског премијера Виктора) Орбана“, казала је за ЦНН Мајда Руге, експеткиња за Балкан. Европског савета за спољне односе (ЕЦФР).
„Да, можете утицати на проширење, али сигурно нећете неутралисати руски утицај у региону – само ћете га увести у ЕУ.“
Извор: Н1
