Највеће светске економије нуде огромне субвенције у жестокој трци за освајање индустрије будућности, а њени губитници су, како пише "Волстрит џорнал", све земље које не могу да плате.
Тако индустријализованим земљама као што су Уједињено Краљевство и Сингапур недостају могућности да се у понуди субвенција такмиче са највећим економским блоковима. Тржишта у развоју, као што је Индонезија, која се надала да ће искористити своје природне ресурсе да се попне на економској лествици, такође су угрожена овим помаком.
Немачка влада је, на пример, "Интелу" понудила 11 милијарди долара субвенција за изградњу две фабрике полупроводника, што је знатно више од читавог годишњег буџета Министарства трговине и индустрије Сингапура.
"Дозволите ми да вам кажем јасно: не можемо себи приуштити да надмашимо велике момке", рекао је заменик сингапурског премијера Лоренс Вонг присталицама на недавном политичком митингу.
Британија каска
За многе технолошке компаније које раде у Великој Британији, шанса за раст лежи у неким другим државама.
Британски стартап за технологију батерија „Некеон“, који је своју технологију развио у близини Оксфорда, уз помоћ владиног финансирања, прикупио је више од 200 милиона долара прошле године. Његова прва комерцијална фабрика биће у Јужној Кореји, а вероватно ће следити фабрика у Северној Америци.
"Али не у УК, нажалост", рекао је Скот Браун , извршни директор компаније Некеон који наводи да ће стање тако бити док год не буде веће подршке владе за индустрију батерија.
И "АМТЕ Пауер", један од ретких домаћих произвођача батерија у Великој Британији, рекао је да би могао преиспитати планове да будућу фабрику вредну 200 милиона долара отвара у Шкотској - с обзиром на разлику у субвенцијама које се нуде у САД и Европи.
"Аривал", стартуп за електрична возила, већ је прошле године саопштио да жели да фокусира своју производњу у САД уместо у УК, као разлог наводећи пореске олакшице.
Промена у глобалној трговини долази у посебно незгодном тренутку за Велику Британију, која се бори да зацрта нови курс у глобалној економији након што је напустила Европску унију 2020. године.
Заговорници брегзита тврдили су својевремено да би Велика Британија могла склопити билатералне трговинске споразуме са другим земљама и удвостручити глобализацију. Али, од тада је замах за слободну трговину застао и сада се чини да се повлачи.
"За време гласања о брегзиту нико није имао појма да ћемо видети поновно оживљавање индустријске политике у САД", каже климатски економиста Гернот Вагнер.
Сада се влада Уједињеног Краљевства суочава са позивима из свих крајева економије земље да одговори на интервенционистички заокрет у глобалној економији својом сопственом оснаженом индустријском стратегијом.
Трка за субвенцијама, како пише "Волстрит џорнал", означава корак даље од економске интеграције која је деценијама рушила препреке за трговину и инвестиције између земаља.
Глобализација је трансформисала некада сиромашне земље као што су Јужна Кореја и Тајван у високотехнолошке, развијене економије, извукавши стотине милиона људи из сиромаштва.
Западни потрошачи су добили обиље приступачне робе широке потрошње и виши животни стандард. Технолошки напредак и нове идеје управљања такође су се слободније кретале између земаља, заједно са робом и финансијским ресурсима.
Сада се ипак дешава обрнут процес.
Губитници
"Свет као целина постаје све више унутра и окреће се од отворене трговине и инвестиција. Европа, САД и Кина су у конкуренцији за субвенције, а губитници у тој конкуренцији су сиромашније економије са мање фискалних ресурса", каже Дејвид Ловингер, бивши званичник америчког трезора који је генерални директор за тржишта у развоју у компанији за управљање имовином ТЦВ Гроуп.
Западно прихватање индустријске политике могло би бити посебно болно за земље које су се надале да ће искористити усвајање зелених технологија за турбо убрзавање сопственог економског развоја.
Индонезија тако има амбиције да уложи своје богате ресурсе никла у водећу светску индустрију батерија, али америчка правила забрањују субвенције за ЕВ батерије које садрже велике количине минерала из земаља које нису амерички партнери у слободној трговини. Међу њима је и Индонезија.
"Имамо све природне ресурсе. Имамо људске ресурсе. А ми смо земља која је демократска Молим вас, немојте нас затворити", рекао је шеф Индонежанске привредне и индустријске коморе Арсјад Расјид а пренео "Волстрит џорнал".
Победници
Као лидер у трци за субвенције, САД с друге стране, доживљавају инвестициони бум. Америка је прошле године примила око 22 одсто глобалних директних страних инвестиција, што их чини највећим примаоцем у свету, према подацима Уједињених нација. То је нешто ниже од 26 одсто које је добила 2021. године када су се глобалне инвестиције вратиле након затишја током пандемије, али знатно више од 13 одсто, колико уложено 2019.
Европска унија припрема сопствени пакет подршке, ублажавајући ограничења на субвенције које земље чланице могу дати индустрији. До 2030. ЕУ жели да се 40 одсто кључних технологија потребних за зелену транзицију производи у блоку, укључујући соларну опрему – сектор којим тренутно доминира Кина – турбине на ветар и батерије.
Нови савези
Једно решење за земље које не могу да се такмиче у оваквој трци, јесте да се приближе богатим трговинским партнерима и да извуку користи од њихове индустријске политике, као што су Канада и Мексико урадиле кроз споразум о слободној трговини са САД, сматра стручњак за трговину и бивши званичник Светске банке Чед Бовн.
Прошле године, индонежански министар инвестиција Бахлил Лахадалиа рекао је да ће његова земља настојати да формира картел за произвођаче никла, сличан Опеку за никл као одговор на протекционизам земаља које производе електрична возила. Организација по моделу Опека би координисала нивое производње никла са другим великим извозницима како би осигурала повишене цене.
Прочитајте ОВДЕ шта је Приштини поручила Виола фон Крамон
Извор: Раша Тудеј
