Привредни раст (раст бруто домаћег производа) само је једна димензија, ширег концепта, привредног развоја. Kада се говори о привредном расту, у фокусу је животни стандард, односно што потпуније задовољење стално растућих потреба људи. Ипак, већ шездесетих година прошлог века свет је почео да се суочава са проблемима неодрживе деградације животне средине и, нешто касније, осамдесетих година, са приметним растом у неједнакостима и успоравању у борби против сиромаштва. Из бројних расправа и дебата које су уследиле, проистекао је концепт одрживог развоја (сустаинабле девелопмент), пише Недељник.
Фокус одрживог развоја је на економској активности (ецономиц сустаинабилитy) која не угрожава одржање природног окружења (енвиронментал сустаинабилитy), као и на друштвеној димензији (социал сустаинабилитy), то јест политикама које позитивно утичу на срећу и задовољство људи као што су право на образовање и здравствену негу, борба против сиромаштва и неједнакости, борба за полну једнакост и оснаживање права жена и деце, борба против било које врсте дискриминације, право на рад и плодове свог рада, итд.
Уједињене нације су 2015. усвојиле Агенду одрживог развоја 2030. (Тхе 2030 Агенда фор Сустаинабле Девелопмент) у чијем средишту се налази 17 Циљева одрживог развоја (Сустаинабле Девелопмент Гоалс) усмерених на испуњење основних људских потреба и заштиту животне средине.
Болест и смрт нису видљиве широј заједници. Оне су непријатан терет за живот у илузијама. Невидљивом треба супротставити видљиво - граде се путеви, улаже се у забаву и тривијалне садржаје. Друштво којем здравље грађана није приоритет, осуђено је на пропадање.
Једна од кључних детерминанти одрживог развоја и квалитетног живота јесте здравље људи. Што су људи здравији, већа је вероватноћа постизања одрживог привредног раста и развоја. Такође, здравље доприноси стабилности друштвене заједнице или друштва у целини пошто тежи здравствени проблеми разарају заједнице и појачавају притисак на здравствени систем. Kључно, здравље је неотуђиво људско право јер добро здравље омогућава људима да развију своје пуне потенцијале, деци да се образују, радницима да буду продуктивнији, и родитељима да се боље брину о својој деци.
Иако се током последњих деценија глобално здравље значајно побољшало, овај бољитак није равномерно распоређен како на глобалном нивоу, тако ни у оквиру нација. И даље, неколико стотина милиона људи и деце широм света живи без основних здравствених услуга, што знатно повећава вероватноћу преурањене смрти.
Према подацима Светске здравствене организације, у 2019. најзначајнији узроци смрти на глобалном нивоу су биле кардиоваскуларне болести 32,8%, заразне и паразитарне болести 18%, канцер 17,8%, хроничне респираторне болести 7% и болести дигестивног система 4,5%.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Подсетимо, у тексту "Kако је Србија доживела демографски слом", утврдили смо да је у 2021. Србија заузела друго место на свету по стопи смртности. У Србији су, међу непреносивим болестима, главни узрочници смрти у 2019. биле кардиоваскуларне болести (51,8%), канцер (21,7%) и хроничне респираторне болести (5,2%).
Kада је у питању државно улагање у здравство као проценат БДП-а, Србија је са 8,7% у 2020. била испод светског просека (10,9%), просека Европске уније (10,9%) и еврозоне (11,3%). Опет, Србија је, по овом показатељу, више улагала од просека у Централној Европи и балтичким земљама (7,3%) што указује на неефикасност нашег здравственог система.
Kада је реч о смртности од кардиоваскуларних болести, канцера, дијабетеса или хроничних респираторних болести који указује на проценат људи са 30 година који ће до 70. године умрети од ове групе болести рачунајући текућу стопу морталитета по годиштима и уз претпоставку да неће умрети од било ког другог потенцијалног узрока смрти.
Према овом показатељу, у 2000. је 29,2% становника Србије са 30 година могло да очекује да ће умрети од ове групе болести до 70. године. У 2019. је овај удео пао на 22%.
Такође, можемо приметити да је ова смртност од 2013. (22,2%) на приближно истом нивоу, то јест да није било побољшања. Нажалост, у поређењу са Европском унијом, еврозоном и земљама Централне Европе и Балтика, Србија стоји изразито лоше – у 2019. ова смртност је у Централној Европи и Балтику износила 18,3%, у Европској унији 12,4% и у еврозони 10,8%.
Ипак, како бисмо прецизније проценили здравствено стање и стање здравства у Србији, спровешћемо упоредну анализу са бившим транзиционим земљама које су данас чланице Европске уније. Почнимо од кардиоваскуларних болести, пошто су оне на нивоу света и на нивоу Србије први узрочник смрти.
По стопи смртности од кардиоваскуларних болести у 2019. смо једино иза Бугарске са 449 преминулих на 100.000 становника. Овај резултат се поклапа са стопом морталитета, пошто је прва на светској листи у 2021. била управо Бугарска. Најнижу стопу смртности од кардиоваскуларних болести имају Словенија (151) и Чешка (232). Поред Бугарске, једине две земље које имају већу стопу смртности од кардиоваскуларних болести у Европи су Северна Македонија (569) и Украјина (591).
Узимајући у обзир само непреносиве болести, трећи узрочник смрти у свету и код нас су хроничне респираторне болести. Ту Србија, опет, заузима друго место међу изабраним земљама, са 25 умрлих на 100.000 становника у 2019. Испред ње је једино Мађарска (30), док најмању смртност имају Естонија (10) и Летонија (10).
Фокусирајмо се сада на канцер, који је, узимајући у обзир само непреносиве болести, у свету и код нас други по значају узрочник смрти. По преваленци од канцера (петогодишњи просек оболелих на 100.000 становника) Србија заузима треће место отпозади са просечно 1.444 оболела на 100.000 становника. Иза ње су, међу изабраним земљама, једино Румунија (1.356) и Бугарска (1.429). Водеће место на листи заузимају Словенија (2.038) и Мађарска (1.993). Дакле, према овом показатељу, Србија се сасвим добро котира и на нивоу целе Европе заузима 29. место.
Ситуација се мења када обратимо пажњу на инциденцу од канцера (број новооболелих на 100.000 становника) по којој, у 2020, Србија заузима четврто место на листи са 299 новооболелих на 100.000 становника, иза Мађарске (338), Словеније (309) и Летоније (302). Последње место на листи заузимају Румунија (264) и Бугарска (247). Ни по овом показатељу се Србија не рангира толико лоше пошто заузима 13. место на нивоу целе Европе.
Kатастрофа наступа када се усмеримо на стопу смртности од канцера. Дакле, иако има нижу преваленцу и инциденцу од неких земаља на листи, Србија има највећу стопу смртности - 152 преминула на 100.000 становника у 2020. Иза ње су Мађарска (149) и Словачка (141), док су на зачељу Словенија (116), Естонија (116) и Чешка (106). Kуриозитет је да по стопи смртности од канцера, Србија заузима прво место у Европи и друго на свету иза Монголије (176).
А према броју клиничких онколога у 2014/2015, Србија је трећа отпозади са укупно 54 клиничка онколога. Иза ње су Естонија (52) и Словенија (31). Челно место заузимају Пољска (1.468) и Мађарска (586). Ипак, када се израчуна број становника по клиничном онкологу, ситуација се драстично мења - Србија је на убедљивом првом месту са 131,4 хиљаде становника по клиничком онкологу, док Естонија има 25,3 и Словенија 66,6 хиљада. Најмање становника по клиничком онкологу има Мађарска - 16,8 хиљада.
Слично томе, када се израчуна број новооболелих по клиничком онкологу, Србија је опет убедљиво прва на листи - на једног клиничког онколога иде 778 новооболелих од канцера. Друга на листи је Бугарска са више него дупло мање новооболелих по клиничком онкологу (356) и трећа је Словенија (355). Најбоље се котирају Мађарска (85) која, међу изабраним земљама, уједно има и другу највећу преваленцу и највећу инциденцу од канцера, и Пољска (103). На нивоу Европе, Србија такође заузима неславно прво место. Следе је Велика Британија (689), Француска (429) и поменута Бугарска.
Извор: Недељник
