Млади Артуро одраста скоро потпуно изолован у старој вили на острву Прочида у Напуљском заливу. Остао је без мајке, а својеглави отац, који га је као дете оставио на острву, враћа се само спорадично. Одсечен од друштва, дечак живи у скоро потпуној самоћи: лута острвом са својим вољеним псом, плови у чамцу и чита приче о врлим јунацима и авантуристима, које поистовећује са оцем. Отац му је велики узор – висок, плав, неустрашив.
Дечаков свет се окреће наглавачке када се отац врати из Напуља са младом женом коју је недавно оженио. Она је само пар година старија од Артура и, као добра верница из великог града, залаже се за све што Артуро мрзи. Њихово присуство на острву разбија идилу из детињства, буди страсна осећања и вуче породицу ка болним конфликтима.
„Романи Елсе Моранте су запањујући због квалитета писања… сложености измишљених светова и широком погледу на људску природу.“ – Елена Феранте
Роман Артурово острво први пут је објављен 1957. године. Освојио је награду Стрега, најпрестижнију италијанску књижевну награду. Преведен је на скоро све светске језике, а у многим земљама део је обавезне школске лектире.
Роман можете потражити на сајту Вулкан издаваштва као и у књижарама.
Извор. Правда
