Марица Варићак је Србкиња која је рођена 1934. године у Србу, на тромеђи Лике, Босне и Далмације. Њено поријекло је из околине Книна, али су се населили у србљанску општину још крајем 19. стољећа. Породица је била вриједна и брзо стицала иметак.
Добар живот је уништен у прољеће 1941. када су Силе Осовине напале Краљевину Југославију. Усташки покрет је створио уз помоћ Ватикана и нациста себи државу Независну Државу Хрватску. Циљ НДХ је био физичка елиминација Срба, Јевреја и Рома на простору од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана.
Видевши шта се дешава, спровођење истребљења на дјелу, Срби су у Србу и Дрвару подигли устанак, а међу њима и Маричич отац. Усташе су масовно одводиле Србе у крашке јаме (нпр. јама Пријебој према Бихаћу) и бацали их тамо живе и мртве. Након Другог свјетског рата те јаме су бетониране педесетих и шездесетих година од стране Титових комуниста, како би се сакрила истина о геноциду над србским народом.
Већ 1968. Марица је купила у Задру плац на коме је наредних година саградила стамбено-пословни објекат величине 600 метара квадратних. Како су године пролазиле њена имовина се увећавала. У најлуксузнијој згради града Задра купила је себи стан. Иако је осамдесетих година црквено појање било непожељно, она је била чланица православног хора.
Појавом Фрање Туђмана и његове странке Хрватске Демократске Заједнице почетком 1990. на јавној сцени почиње да се међу све Србе у авнојевској Хрватској увлачи зебња, јер су оживљаване авети НДХ, јер су они са симпатијама се гледали на усташке крволоке. ХДЗ након формирања власти преузима контролу над: Полицијом, медијима, правосуђем, јавним и комуналним службама... Тако је отпочела једна страховита психо агресија на све што је имало предзнак србски и југославенски.
Мноштво Срба је у СР Хрватској почетком 1991. добијало пријетње преко телефона, увреде, псовке... отказе на послу или смањење плата, дјеца су психо-физички малтретирана. Ово је рађено у организацији и по инструкцијама ХДЗ странке. Такође, формиране су паравојне формације, тако што је илегално увезена велика количина оружја из иностранства, а ту акцију у највећој тајности су водили министри у хрватској Влади: Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац. Резервни састав МУП-а је увећан 5 пута, а формиран је ткз. Збор Народне Гарде.
У Задру су формирани полицијски пунктови на свим цестама улаз/излаз у град. Почеле су контроле и информативни разговори односно специјални систем застрашивања Срба.
Погибија полицајца Франа Ласице 1. маја 1991. злоупотребљена је и била повод за рушилачки поход у Задру познато као "Кристална ноћ", када је преко 2000 Хрвата уништавало имовину Срба и фирми из СР Србије. Ово је било у режији Иве Ливљанића, тадашњег градоначелника Задра. Услљедио је велики притисак на Србе да се иселе и оставе своју имовину. Њена унука у школи је називана "четникуша".
Марица Варићак није имала друге, него је у страху за своју личну сигурност и своје породице крајем љета 1991. напустила своју имовину која је била већ опљачкана и демолирана... а у фебруару 1992. је и срушена. Преселила се у Београд, гдје је од раније имала свој стан.
Након завршетка оружаних сукоба у Хрватској, Марица Варићак је 1996. године започела правну борбу за повратак своје имовине у Задру која се процењивала на милионе њемачких марака. Хрватски правосудни систем је направио лавиринт који је Марица срушила и добила парницу у своју корист. Тада највиши државни функционери ХДЗ схватају шта би се могло десити, па се мења и Устав Републике Хрватске, када је све наредне спорове Марица изгубила. Ни у Стразбуру није боље прошла Марица Варићак... и тамо је систем био направљен тако да јој се имовина не врати.
Једне прилике 2012. године била је у Загребу код Стјепана Месића, бившег хрватског предсједника и Туђмановог блиског сарадника. Он јој је у свом кабинету рекао овако: "Госпођо, ви не можете добити парницу против државе... јер би то значило да би смо и осталим Србима морали вратити њихову имовину, односно пола Хрватске би било изгубљено".
Хрватске власти су лицемјерно понудили изградњу објекта од 75 квадрата на њеном плацу гдје је имала 8 пута већу квадратуру, али је она то одбила рекавши да неће прихватити такву непристојну понуду. Такође и њен стан у Задру јој никада није враћен. У њему живи високо позициониран члан ХДЗ као заслужни члан за "чишћење града од Срба" је добио туђи стан.
Марица Варићак је само једна од стотине хиљада Срба са простора авнојевске Хрватске који су ољачкани и прогнани од демократских власти Хрватске коју је предводио Туђман.
Руски удар у рану зору, авијација засипа фронт, лука у Одесу у пламену, узбуна у целој Украјини
Извор: Правда
