Да ли сте подигли кредит или неколико, због чега добар део новца из вашег новчаника иде на отплату? Нисте сами, многи су у тој позицији, па и сама држава.
Дуг се годинама гомила, а са нових 11 задуживања, о којима се расправљало у парламенту прошле недеље, повећан је за 1,35 милијарди евра.
„Успели сте да повећате јавни дуг толико да сте сада задужили Србију више него све друге владе укупно“, рекао је Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта.
„Мала Србија је много економски стабилнија од многих јачих и већих земаља. Моја порука грађанима Србије је да су наше јавне финансије изузетно стабилне и да је јавни дуг апсолутно под контролом“, рекао је министар финансија Синиша Мали.
Како тачно изгледа та контрола и стабилност – према подацима Управе за јавни дуг, држава дугује 35,75 милијарди евра. Ове године треба да врати око 6,8 милијарди евра, од чега је део главница, а део камате.
У овом тренутку однос дуга Србије према бруто домаћем производу је 50,5 одсто, што министра финансија не брине. Али како ће бити у будућности? Ако српска привреда буде расла брже него што се Влада Србије задужује, тај однос ће се поправити и дуг неће бити омча око врата. Али, ако привреда успори, а влада настави да се задужује – ствари ће бити потпуно другачије и прети сценарио у коме је земља презадужена.
Хоће ли БДП успети да „побегне” јавном дугу?
Садашње бројке, као и оне пројектоване, забрињавају бившег гувернера Народне банке Дејана Шошкића.
„Сматрам да треба да будемо задовољни ако остваримо позитиван резултат у погледу стопе раста БДП-а. „Треба да будемо задовољни ако не уђемо у рецесију“, каже Шошкић.
Шошкић наглашава да је повећање јавног дуга већ изузетно високо у односу на реалну стопу раста привредне активности. Посебно је проблематично што је наш увоз јачи у односу на извоз.
С друге стране, доносиоци одлука истичу да је јавни дуг испод 60 одсто БДП-а, али овај податак не одражава у довољној мери стварно стање на терену, сматра новинар „Нове економије” Матеја Агатоновић.
„Онда је, рецимо, Србија боља економија од Француске, Белгије или Јапана, а лошија од рецимо Бангладеша и Марока. Није (битан) само износ новца за који сте се задужили, већ и под којим условима, а ти услови су глобално све гори и гори за сваког ко узме кредит“, рекао је Агатоновић.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић подсећа да Србија има закон који јасно дефинише границу јавног дуга до БДП-а коју не треба прекорачити.
ПУТИН ИХ ПОТПУНО ДЕМОЛИРАО: Западни медији брује, Макронова стратегија за Африку у расулу
„А то је 45%. Дакле, ми кршимо сопствени закон и свака врста сатисфакције када прекршите свој закон који регулише буџетски систем не би требало да буде нормалан за наше функционере“, каже он.
Премијер уверава – далеко смо од дужничког ропства, а кредити се узимају за инвестиције као што су путеви, који се сами исплате.
Саговорници Н1 се слажу да је то важно, али напомињу да су пресудне и домаће приватне инвестиције, односно фабрике поред тих путева којих нема довољно. Јер само наплата путарине тешко да ће сама отплатити километре.
Извор:Н1инфо.рс
