Пише: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
„Нови НАТО, који се проширио након распада Совјетског Савеза, у суштини је интервентна снага САД… Званична мисија НАТО-а постала је контрола међународног енергетског система, гасовода, на глобалном нивоу. То значи, контрола цијелог свијета.
(Ноам Чомски, 1928, амерички лингвиста, филозоф и писац; интервју за Руссиа Тодаy, Интермагазин, 8.11.2014.године)
„Послије 1991, НАТО је себе наградио улогом светског полицајца… НАТО је озбиљна опасност, јер представља присвајање права западних земаља да се мијешају свуда у име западњачких тумачења геополитичке стварности… Одустајање од НАТО-а као структуре био би први корак ка здравој памети и опстанку свијета.
(Имануел Волерстин, 1930-2019, амерички социолог; Република / Wаллерстеин.цом; ПЦНЕН (Прве црногорске независне електронске новине), 14.12.2014.)
У јавности су се, очито ради наставка њеног вишедеценијског обмањивања, поново појавила нетачна тумачења одредби Сјеверноатлантског уговора (у даљем тексту: Уговор) да „…с обзиром на процедуру и временски оквир за напуштање Савеза, знамо да Црна Гора из НАТО-а не може изаћи.“ Другим ријечима, да Црна Гора мора да чека двадесет година како би престала да буде држава уговорница, односно чланица НАТО пакта.
Зашто су та тумачења нетачна?
Језичким, логичким и системским тумачењем одредби Уговора непорециво се закључује следеће:
НАТО пакт је настао Уговором који су 4. априла 1949. године, у Вашингтону, сачиниле 12 држава (оснивача) и то: Белгија, Kанада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португал, Уједињено Kраљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске и САД. Те државе су Уговором означене као Стране (Тхе Партиес), са великим почетним словом.
У члану 10 Уговора, прописана је јасна разлика између Страна (Тхе Партиес) – (оснивача) и других европских држава које накнадно приступају Уговору. У вјеродостојном тексту Уговора на енглеском језику каже се: „Тхе Партиес маy… инвите анy отхер Еуропеан Статес… то аццеде то тхис Треатy…“
У преводу, то значи да „Стране могу… да позову било коју европску државу… да приступи овом Уговору…“
У члану 13 Уговора, такође, у вјеродостојном тексту Уговора на енглеском језику, каже се да „Афтер тхе Треатy хас беен ин форце фор тwентy yеарс, анy Партy маy цеасе то бе а партy оне yеар афтер итс нотице оф денунциатион хас беен гивен то тхе Говермент оф тхе Унитед Статес оф Америца, wхицх wилл информ тхе Говернментс оф тхе отхер Партиес оф тхе депосит оф еацх нотице оф денунциатион“.
Или, у преводу: “Након што Уговор буде на снази двадесет година, свака Страна може престати да буде страна годину дана након предаје свог обавјештења о отказу Влади Сједињених Америчких Држава, која ће обавијестити владе других Страна о депоновању сваког обавјештења о отказу“.
Тумачењем члана 13 Уговора, извлачи се неупитан закључак да се рок од двадесет година односи на државе-осниваче (Стране – Тхе Партиес), да је тај рок почео да тече од дана сачињавања Уговора, 4.априла 1949. године и да је истекао 4. априла 1969. године. Логично исходи да се тај рок не односи на државе које касније приступају Уговору (Пакту).
Бечка конвенција о уговорном праву, из 1969.године, представља кодификацију међународног обичајног уговорног права, па се „сва правила изражена у овој конвенцији“ (члан 3 тачка б) могу примјењивати и у односима држава и међународних организација. Значи, Црна Гора може престати да буде чланица НАТО пакта по правилима израженим у Ођељку 3 Kонвенције – Гашење уговора и обустављање његове примјене.
Црној Гори може престати чланство у НАТО-у и према одредбама Бечке конвенције о праву уговора између држава и међународних организација или између међународних организација, из 1986. године, када ступи на снагу, а зато је неопходна парламентарна ратификација у још двије државе.
Поред претходно наведеног, треба нагласити да је у члану 11 Уговора предвиђено да „Тхис Треатy схалл бе ратифиед… бy тхе Партиес ин аццорданце wитх тхеир респецтиве цонститутионал процессес…“ У преводу, то значи да „Стране потврђују овај Уговор… у складу са својим уставним поступцима…“
Исходи, по самом Уговору, да би утврђивање неуставности Закона о потврђивању Сјеверноатлантског уговора и Протокола уз Сјеверноатлантски уговор о приступању Грчке и Турске („Службени лист ЦГ – Међународни уговори“, број 4/2017, од 17.05.2017. године, од стране Уставног суда Црне Горе, значило да Црна Гора није ни постала страна Уговора, односно чланица НАТО пакта, јер Скупштина није потврдила Уговор „у складу са својим уставним поступцима“ тј. у складу са Уставом , односно унутрашњим правним поретком Црне Горе.
Другу утемељену Иницијативу за оцјену уставности Закона поднио сам Уставном суду Црне Горе, 15. августа 2023. године. Али, основано вјерујем да ће тај Суд, који поступа као политички еуроатлантски орган, а не „чувар Устава“ одбити моју Иницијативу, или је неће прихватити. Тај уставносудски орган је, већ једном, одбацио моју Иницијативу, из 2021. године, правном акробацијом, јер је, тобоже, „већ одлучивао у истој ствари“.
И онима који нијесу правници јасно је да Црна Гора, на уставан начин, не може бити чланица НАТО пакта. Зашто?
То је глобалистичка, агресивна, терористичка војна организација и једно од главних средстава западних владара из сјенке за овладавање планетом, под пуном контролом САД, која је својим „хуманитарним“ интервенцијама, без претходне сагласности Савјета безбједности УН (у СРЈ (Србији и Црној Гори), Либији, Ираку, Авганистану и другђе широм планете) вршила агресију (највећи међународни криминални акт – злочин против мира) и масовне ратне злочине, прије свега, против цивилног становништва, те употребљавала и забрањена средстава борбе (бомбе са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе). То је изазвало смрт и рањавање више десетина хиљада људи и штету од више стотина милијарди УСА долара. „Хуманитарне“ интервенције нијесу биле у складу, како са Повељом УН, тако ни са самим „НАТО уставом“ – Сјеверноатлантским (Вашингтонским) споразумом?!
Више је него извјесно да ће и нова црногорска влада наставити да води антисрпску, антируску, антиправославну еуроатлантску политику. Амбасада САД у Црној Гори већ је издиктирала услове које та Влада и њени чланови морају испуњавати:
„Подржавамо Владу чији би чланови осудили руску агресију, залагали се за територијални интегритет и подржавали санкције ЕУ Русији, јачали активно учешће Црне Горе у НАТО-у, штитили права мањина и подржавали суверенитет сусједних земаља, укључујући Kосово.“ (Борба портал, 15.8.2023.)
Америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке, у интервјуу за „Глас Америке“, од 23.6.2023.године, казала је да коалицију „За будућност Црне Горе“ у Вашингтону не доживљавају као партнера:
„(Та коалиција) не дијели наше европске вриједности…Ми их не доживљавамо као партнере…“
А предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић, је, према порталу ИН4С, на прес конференцији на Цетињу, 10.8.2023.године, изјавио да „нико од учесника разговора (о будућој Влади) не доводи у питање чланство (Црне Горе) у НАТО-у“?!
Андреј Миловић, посланик и члан предсједништва Покрета Европа сад (читај: Европа САД) је, према порталу Аналитика, у гостовању на А плус ТВ, 28.7.2023.године, казао, између осталог:
„Вашингтон, колико знам, не прави проблеме око уласка коалиције „За будућност Црне Горе“ у Владу, уколико су спремни да поштују опређељење Црне Горе (?!) и принципе спољне политике и уколико су спремни да се јасно одреде према сукобу који имамо у Украјини. Вјерујем да коалицији „За будућност Црне Горе“ је то прихватљиво, то су послије састанка и рекли.“
И пажљива анализа предизборне кампање коалиције ЗБЦГ показује да су лидери и други говорници на њиховим јавним скуповима избјегавали „вруће“ теме и претежно су се бавили изношењем програмских решења за економске проблеме. Стиче се утисак да су срачунато жељели да оставе простор за учешће, без претходног условљавања, у новој црногорској еуроатлантској Влади. Другим ријечима, да им ухлебљење у будућој Влади и по бирократској дубини буде изнад неопходности савјесног и принципијелног заступања интереса Срба, односно српскојезичког становништва у Црној Гори и српског народа у цјелини?! Треба нагласити да су то и витални интереси државе Црне Горе!
Шта су „достигнућа“ данашње званичне Црне Горе, које ни будућа Влада неће доводити у питање, без обзира да ли ће у њој бити и представници коалиције „За будућност Црне Горе“ и других српских и просрпских странака?
Грб садашње Црне Горе је битно другачији од грба Kњажевине (Kраљевине) Црне Горе. Ради прекида континуитета са историјском српском Црном Гором, садашња државна застава није народна (тробојка), нити државна (тробојка са бијелим грбом на средини) из доба књаза (краља) Николе, већ измијењена (кривотворена) историјска црногорска ратна застава – алај барјак (на којој се, умјесто бијелог орла, налази златни са „златним обрубом“).
Од 16 стихова званичне државне химне „Ој свијетла мајка зоро“, десет су потпуно исти, а три су „прерађена“ стиха из пјесме „дванаестојулског Вође“ Секуле Дрљевића, која је објављена 1936. године, под називима „Црногорско сељачко коло“, односно „Вјечна наша“, као плагијат народне пјесме „Ој јунаштва свијетла зоро“.
Симболични, пописно мањински црногорски језик (политички преименовани српски језик), уставним насиљем, кодификован је као службени језик, а већински српски језик је сведен на недефинисани статус језика у службеној употреби. Ћирилица је протјерана из јавног живота.
Уставно је недефинисан положај Срба. Иако су конститутивни народ који је створио Црну Гору и омогућио њено вјековно трајање, у стварности су сведени на статус националне мањине?! Противно принципу историјске истине, црногорска историја, као неодвојиви дио свесрпске историје, се кривотворује („чисти од српских примјеса“), а садашњост јој се „прилагођава“. Скупштина је усвојила резолуције о „општинском геноциду“ у Сребреници, којима се имплицитно, заобилазно, али довољно јасно, српском народу приписује карактер геноцидности, иако је, послије јеврејског народа, највећа жртва геноцида у 20. вијеку.
Ђукановићева власт је признала лажну државу Република е Kосовëс, кршећи принцип суверенитета и територијалног интегритета Србије, зајемчен Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН. Црна Гора је на неуставан начин приступила НАТО пакту који је нанио и данас наноси немјерљиво зло Црној Гори, Србији, Републици Српској, цјелокупном српском народу, Русији, Украјини и цијелој нашој планети.
У ретроградном историјском ходу, од 1998.године, Црна Гора је колонија – „(нарко) банана република (држава)“ западних мегакапиталиста – владара из сјенке (наследника „барона пљачкаша“) и њихових главних експозитура – власти САД и В. Британије, те ЕУ и НАТО пакта. Црном Гором, деценијама, управљају америчке амбасадорке, уз асистенцију британских колегиница.
Нужно је још једном подсјетити да су се, већ крајем 90-тих година 20. вијека, обавјештаје и безбједносне службе САД (прије свега, ЦИА и ФБИ) и НАТО пакта у потпуности инфилтрирале у Црној Гори, у све важне сегменте нашег државног и друштвеног живота (Министарство одбране, Војска ЦГ, Министарство вањских послова и еуропских интеграција, АНБ, специјалне јединице полиције, Универзитет ЦГ, НВО…). Те службе су под своју контролу и заштиту ставиле и криминално – шверцерске кланове у Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији и на Kосову и Метохији, остављајући Милу Ђукановићу и „Првој фамилији“ знатан дио криминалног „колача“, у замјену за лојалност и заштиту од кривичног прогона.
Црна Гора је глобалистима важна само као антисрпска и антируска наркотранзитна дестинација ЦИА-е и НАТО пакта. Међународни шверц дувана (поготово кад су његови произвођачи америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и контролишу америчке тајне службе (ЦИА, прије свега) и НАТО пакт. На тај начин, „пуне“ своје скривене, паралелне, „црне“ фондове ради спровођења терористичких активности широм земљиног шара, те свргавања њима противних и непокорних шефова држава и влада, других државника и политичара, и инсталирања лојалних власти.
Тиме су и црногорска власт и њене безбједносне службе постале активни учесници специјалног, хибридног, мрежног (мрежноцентричног) рата Запада против Србије, Републике Српске, ко и против православља и Русије, а тиме и против виталних интереса државе Црне Горе.
Из наведеног произилази диктат црногорској власти да подржи све, противправне и самоубилачке, западне санкције против Русије. Јер, Црна Гора свој економски просперитет може остваривати захваљујући приходима од руских туриста и руским инвестицијама.
Запад је и главни спонзор исламског (великобошњачког) и албанског интегрализма на Балкану и дијељења српског етничког простора, те угрожавања територијалне цјеловитости и Црне Горе. Циљ је да се, трајно и неповратно, ослаби српски фактор и спријечи руски утицај на Балкану. Геополитички циљеви државних и политичких представника муслимана (Бошњака) и Албанаца на Балкану, а који се поклапају са интересима Запада, јесу стварање „велике Босне“ као унитарне државе (БиХ са Рашком облашћу и сјеверним дијелом Црне Горе) и „велике – природне Албаније“ (која обухвата и знатне ђелове Црне Горе, Kосово и Метохију, југ Србије, западни дио Сјеверне Македоније и сјеверозападну Грчку).
Више је него очигледно да су ђелови Црне Горе, настањени већинским албанским становништвом, не само албански етнички простор, него су то, фактички, све више ђелови државе Албаније?! Доказ за то је некажњено противзаконито, дуговремено истицање, не само застава државе Албаније, него и клицање злочиначкој и терористичкој тзв. ОВK и истицање њених симбола, те више пута поновљено и некажњено шовинистичко дивљање према српском народу. Наравно, недопустива је и свака неодмјерена и неутемељена квалификација према појединим Албанцима.
Једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем НАТО пакту, црногорске власти више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском, исламском и хрватском интегрализму на штету територијалног интегритета Црне Горе.
Еуронатовски пут Црне Горе подразумијева, прије свега, њено чланство у НАТО пакту и Европској унији.
Шта је НАТО пакт, већ сам, претходно, објаснио
А шта је Европска унија?
То је марионетска, хетерогена, а тиме и нестабилна, регионална организација која нема сопствену, изворну, аутентичну спољну и безбједносну политику. Унија се налази под потпуном контролом оних који управљају западном тзв. дубоком државом. Kонтрола се остварује и преко главних менаџера, „безличних бирократа“ (чланова Европске комисије, руководства Европске централне банке и других функционера Уније, постављених одозго) и највише рангираних државника у земљама чланицама. То су, по правилу скромно образовани, али беспоговорно послушни шефови држава, премијери, министри, амбасадори… Они су, махом, прошли, како стручно образовну, тако и ментално – идеолошку обуку у институцијама и ложама под контролом западних владара из сјенке!
Европска унија је регионална организација која је настала и функционише ради остварења неолибералних, глобалистичких циљева западних мегакапиталиста – владара из сјенке. То је резултат процеса који је планиран, организован и спроводи се одозго, а не одоздо, од стране легалних и легитимних представника суверених држава.
Француски предсједник и генерал Шарл де Гол је говорио да се пројектом „уједињене Европе“ „нуди успостављање наднационалне власти која нема ни демократске основе нити демократску одговорност…(и) мултинационалне империје, са владом састављеном од апатрида, по мјери технократије“.
Шведски филозоф и универзитетски професор Гунар Бјорнсон, је казао да „процес европских интеграција је од почетка координирала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи“.
А Филип Kанлиф, британски универзитетски професор међународних односа је, још једном подсјећам, 2022.године, казао:
„Унутар ЕУ Балкан је тек резервоар јефтине имиграционе радне снаге и транспортни коридор…БиХ и Kосово представљају њене (ЕУ) протекторате, док је остатак региона сведен на статус сателитских држава…ЕУ је на силазној, а не узлазној путањи…ЕУ ће наставити лагано да труне…“
Наравно, тај процес (као и процес дезинтеграције НАТО пакта) убрзаће руска побједа у рату са Западом. Русија ће (са Kином) бити кључни међународни фактор.
Потпуни прекид односа Русије и Запада, поводом руске војне интервенције у Украјини, показао је да је и једна моћна Њемачка (четврта економска сила), и као чланица ЕУ и НАТО пакта, окупирана, односно да је у колонијалном положају и под пуном контролом западних мегакапиталиста. Наиме, Њемачка је свој економски просперитет заснивала на јефтином руском гасу, кога је, под притиском, самоубилачки морала да се одрекне?!
Поставља се, онда, логично питање: Ако моћна Њемачка не може да остварује своје интересе у ЕУ и НАТО пакту, како то може малена Црна Гора?!
Од укупно 27 чланица ЕУ, само четири нијесу чланице НАТО-а. То значи да између њих постоји политички и војно – безбједносни идентитет. НАТО пакт (16 његових чланица, међу њима 9 највећих и најмоћнијих чланица ЕУ) је извршило злочиначку агресију на СРЈ.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Администрација и тајне службе САД, В. Британије, НАТО пакт и Европска унија су главна средства за остваривање геополитичких циљева управљача западном тзв. дубоком државом, у циљу потпуног овладавања планетом стварањем униполарног тоталитарног друштва. По својој бити, ти циљеви су антиправославни, антируски и антисрпски јер подразумијевају нарушавање саборног канонског и литургијског јединства православних цркава, разарање (више)националних држава, дијељење српских и руских етничких и језичких простора, те негирање традиционалних хришћанских, породичних и духовно – културних вриједности свих оних који се супротстављају глобализацији. Циљеви су и губитак повјерења у сопствену историју, вјеру, традицију, културу и у национални идентитет, те обезвређивање моралних стандарда и октроисање неолиберализма као универзалне атеистичке религије. Општом дебилизацијом (преко „индустрије“ јефтине забаве и професионалног спорта) и наметањем потрошачке културе људи се утапају (асимилују) у безоблично, послушно, стадо у тору Орвеловог Великог брата. Намећу нам се и ЛГБТ+ породично, државно, национално и вјерски разарајуће „вриједности“.
Зато, заступници Срба и Црногораца којима је српски матерњи језик могу бити чланови нове еуроатлантске црногорске Владе, само ако одустану од главних политичких и националних циљева и то од: противљења чланству у НАТО пакту; промјена државних симбола; опозивања одлуке о признању лажне државе Република е Kосовëс; укидања санкција Русији; противљења да се легитимна руска војна операција карактерише као агресија… Ово подразумијева и њихово активно учешће у утврђивању и спровођењу еуронатовске политике будуће Владе, односно, признавање легитимитета такве Владе. Значи, учешће Срба у будућој црногорској Влади не би имало моралног оправдања, нити би допринијело остваривању њихових виталних, и српских и црногорских, националних интереса.
Што се сукоб између Русије и Запада заоштрава, то су, часни и принципијелни, легални и легитимни представници Срба („малих Руса“), за Запад, непожељни у црногорској Влади, а и у Парламенту требало би их свести на симболичку бројку.
Умјесто учешћа у будућој Влади, неопходно је политичко- изборно обједињавање Срба и српскојезичких Црногораца, ради одбране вјековне историјске државе Црне Горе и враћања вјековној заштитници – Русији. Такво обједињавање подразумијева српске и просрпске странке, удружења и угледнике. На тај начин створио би се утицајан опозициони парламентарни фактор на политичкој сцени Црне Горе, који би био јединствен и непоколебљив у остваривању наведених кључних опређељења.
Новоформирани политички субјекат наступио би јединствено на изборима, јер је реална процјена да се, због наступања у више изборних колона и значајне апстиненције бирача на претходним парламентарним изборима, изгубило и расуло и до 10 одсто гласова!
Пада у очи, нажалост, да и српске и просрпске партије у Црној Гори, са све мање јавног критичког односа, прихватају, као неспорно, чланство наше државе у НАТО пакту.
Лидери српских и просрпских партија дужни су да доприносе демократском, економском и социјалном напретку, те истинској независности наше отаџбине Црне Горе која би се темељила на историјској српској Црној Гори светородне владарске куће Петровића!
Извор: Борба
