„Београдски Јевреји“ Небојше Јовановића, поред историјских чињеница о десетовековној историји Јевреја у Београду, доносе и кратке биографије у форми прича значајних представника ове заједнице, по којима многе улице, школе, установе носе имена, а ми често не знамо ко су они и какав су то важан траг у нашој заједничкој историји оставили.
Док су Београдом владали различити народи, а тек у последња два столећа континуирано Срби, од 10. века у њему је постојано живео, радио и на различите начине доприносио развоју града још један народ – Јевреји. О томе у својим списима и препискама сведоче и кордопски калифи, и хазарски кагани, и трговци из Анконе, Дубровника и Венеције, али и остаци срушених синагога на савској и дунавској страни града. У време Кнежевине и Краљевине Србије београдски Јевреји стекли су пуну афирмацију као етничка и верска заједница. Бројна су јеврејска имена међу српским јунацима из Првог и Другог светског рата, као и на споменицима и спомен-плочама у најстаријим гимназијама у Београду. Данас називи десетина улица, школа и других установа подсећају на блискост два народа која од 19. века једнако доживљавају Србију као своју отаџбину.
Како каже аутор, „књига се бави темама којима сам био заокупљен на почетку каријере историчара (Јеврејски историјски музеј у Београду, Јад Вашем, Јеврејска општина у Београду, београдски и сремски Јевреји у дугој историји прожимања два царства око Саве и Дунава, аустријског и турског, Јевреји у историји Србије 1804–1918. и Југославије 1918–1991. итд…). Надам се да ће ова књига бацити ново светло на дугу историју Београда, из угла једног народа који врло систематично бележи и памти догађаје из своје историје и од кога се може много научити. Пре две године вратио сам се грађи која је чекала да буде уобличена у јединствену књигу и верујем да ће у наредном периоду пружити огромно задовољство читаоцима.“
Према речима Војиславе Радовановић, директорке Јеврејског историјског музеја у Београду, „књига Небојше Јовановића представља јединствену историјску синтезу дуге прошлости Београда сагледану кроз судбину јеврејског народа у његовом најстаријем језгру. Питак и разговетан стил аутора, тематска подела књиге (посебно биографије појединих угледних чланова јеврејске заједнице) доприносе атмосфери и амбијенталном уживљавању читаоца у духовну климу старог Дорћола и Зерека чији становници међусобно говоре или ладино (језички амалгам на шпанској говорној основи) или јидиш језиком (немачка говорна основа), и који због изванредне оданости српској држави себе радо називају и Србима Мојсијеве вере.“
У књизи се налазе и старе фотографије које на најбољи начин осликавају живот и развој јеврејске заједнице у Београду.
Извор: Правда
