То посебно погађа украјинске пољопривреднике, чији је тежак посао управо постао тежи, пише "Волстрит џорнал".
Пољопривредник Валериј Колоша каже да сада не може да прода своје житарице и да ће се борити да ове године остане на нули, јер му трошкови транспорта расту, а приходи опадају.
Док су глобалне цене житарица нагло порасле када је Споразум пропао, оне су пале у Украјини пошто је локално тржиште било преплављено залихама које није било могуће извести.
Украјински пољопривредници тренутно добијају до око 160 долара по метричкој тони за пшеницу коју испоручују у луке на реци Дунав, мање у односи на период када је Споразум и даље био на снази.
Са друге стране реке, румунски фармери могу да добију око 215 долара по метричкој тони за пшеницу. "Данас је тржиште мртво... Ја само покушавам да преживим", рекао је Колоша, који се бави пољопривредом у украјинској области Чернигов, североисточно од Кијева.
У недостатку прихода, многи фармери ће имати проблема да финансирају садњу следеће рунде усева, што би могло да ограничи производњу у једном од највећих светских добављача житарица у време већ високих цена хране.
Поједини фармери су рекли да су, услед недавних догађаја, одлучили да мање саде озиму пшеницу. Други су, у очекивању извозних проблема, већ почели да прелазе на уносније културе попут сунцокрета.
Пре ескалације сукоба у фебруару 2022. године, скоро сви украјински пољопривредни производи су извезени преко црноморских лука, које су затворене након почетка руске војне операције.
Та рута је затим поново отворена у јулу 2022. након што је, уз посредство Уједињених нација и Турске, постигнут Споразум о житу између Украјине и Русије.
Бродови за жито више не пристају у лукама у Одеској области откако је Споразум раскинут прошлог месеца, остављајући хиљаде тона житарица у тамошњим складиштима.
Европска унија и САД траже алтернативне извозне руте, а украјински извоз за сада иде преко њених западних копнених граница или две мале луке на Дунаву.
Август је типично спор период за украјински извоз житарица. Прави тест за украјинске извозне капацитете ће доћи у септембру и октобру, када се буде прикупила жетва кукуруза и јестивог уља.
Ове сезоне, Украјина би требало да извезе око 57 милиона метричких тона житарица и јестивих уља, наводи "Волстрит џорнал". Капацитет за извоз преко копнених граница са земљама ЕУ имају капацитет да извозе само 15 до 16 милиона тона годишње, што значи да ће дунавске луке ове земље морати да изнесу остатак.
Отприлике половина украјинског извоза житарица, или око 29 милиона метричких тона, извезена је преко црноморског коридора током последње жетвене сезоне од 2022. до 2023. године, пише амерички лист.
Пре ескалације сукоба, дунавске луке Рени и Измаил готово уопште нису коришћене за извоз жита, али данас бродови чекају да пристану. Барже настављају да плове из лука до Констанце у Румунији, где се терет укрцава на веће бродове.
Више од 250 теретних бродова недавно је било на црноморском крају Дунава, наводећи Рени, Измаил или Констанцу као своје одредиште, према подацима о праћењу бродова из "Спајр глобала".
Ако Црно море остане затворено, "Украјинци ће се суочити са огромним проблемима", рекао је Сергеј Кравчук, извршни директор "Галс Агро", пољопривредне групе са седиштем северно од Кијева.
Трошкови извоза житарица преко копна или Дунава обично су далеко већи од извоза преко Црног мора, наводи "Волстрит џорнал". Транспорт житарица из централне Украјине преко Црног мора прошлог новембра је коштао око 29 долара по тони, док је преко дунавских лука чак 124 долара.
Отприлике у исто време, извоз преко копна и из пољске луке Гдањск коштао је 140 долара по тони.
Кравчук је рекао да очекује да ће трошкови извоза расти и да развој ситуације ствара сталну неизвесност.
Црноморска иницијатива, коју су 2022. године потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, престала је са радом 18. јула. Његови услови укључивали су извоз украјинског жита, хране и ђубрива из три црноморске луке, укључујући Одесу.
То је био део пакета аранжмана. Други део, трогодишњи меморандум Русије и УН, предвиђао је деблокаду извоза руске хране и ђубрива, поновно повезивање руске пољопривредне банке "Росељхозбанк" са СВИФТ системом, обнављање снабдевања пољопривредне механизације и резервних делова, обнављање рада цевовода за амонијак "Тољати-Одеса" и друге кораке.
Како ниједна тачка меморандума није испуњена, "наставак Споразума о житу у облику у коме је постојао изгубио је сваки смисао", рекао је председник Русије Владимир Путин након што је он раскинут у јулу 2023. године.
Прочитајте ОВДЕ шта “дубока држава” спрема за наредних пар година
Извор: Раша Тудеј
