Према новим проценама неименованих америчких званичника, дошло је до драматичног пораста броја погинулих украјинских војника.
У малој мртвачници од цигала, недалеко од линије фронта у Доњецку, непознати војници леже нагомилани, а 26-годишња Марго каже да разговара са мртвима.
„Можда звучи чудно... али ја сам тај који жели да се извини за њихову смрт. Желим да им се некако захвалим. Као да чују, али не могу да одговоре."
За претрпаним столом испред тешких врата мртвачнице она седи са оловком у руци. Њен посао је да забележи податке о палим борцима, описује ситуацију иза прве линије фронта Квентин Сомервил репортер Би-Би-Си-а и напомиње да је мрачни задатак пребројавања мртвих постао свакодневна украјинска стварност.
Украјина не даје званичан број погинулих у рату. Украјинске оружане снаге поновљају да су њихови бројеви ратних жртава државна тајна, али Марго зна да су губици огромни. Бројке остају поверљиве.
Међутим, амерички званичници које је цитирао „Њујорк тајмс” , недавно су навели број од 70.000 мртвих и чак 120.000 повређених. То је запањујућа цифра од оружаних снага чији се број процењују на само пола милиона.
У априлу су из Пентагона процуреле процене које указују да је број убијених Украјинаца мањи од 17.500. Садашњи изненадни скок броја погинулих на више од 70.000 може се делимично објаснити огромним губицима у контраофанзи на југу.
У првим данима било је посебно тешко украјинској пешадији, „горе од Бахмута”, рекао ми је један командант бригаде који се тамо бори, наводи британски репортер.
Град у Доњецку пао је у руке Русије у мају у једној од најкрвавијих битака у рату до сада.
Украјина је променила тактику, али почетак напора да се пробије руска одбрана у јуну био је скуп, посебно за младе тек обучене војнике. Умирали су сваког дана „на десетине”, рекао ми је у јуну један старији водник који се борио око доњецког села Велика Новоселка.
У мртвачници, једној од бројних дуж линије фронта, раде на томе да се непознатим војницима, који долазе директно са бојног поља, пронађу имена.
Вреће за тела се износе напоље, једна по једна, и почиње потрага за траговима. Унутар прве торбе за тело налази се леш младића, отворених очију, пажљиво склопљених руку у крилу. Лице му је посечено, а на нози има рану. Извађено је још једно тело, недостају прсти на десној руци, од крви и блата са бојног поља су мрље његове униформе.
Џепове им отварају мртвачници, у којима се налазе разни предмети из свакодневног живота - кључеви, мобилни телефон, новчаник са породичним фотографијама... Ови предмети су трагови који помажу да се пронађу и обавесте њихове породице.
Написана црном оловком на другој врећици за тело, реч "неидентификован" је уцртана и замењена именом човека и детаљима војне чете.
Група војника, командира различитих рангова, стиже у војном камионету и корача испред мртвачнице, пушећи цигарете. Они прегледају једно тело, да виде да ли је војник из њиховог вода, чете или батаљона. Изгледа као да је страдао у артиљеријском удару – недостаје му део главе, а ране на телу су тешке, још теже када се преврне.
„Ово је тешко. Непријатно. Али то је потребно, део нашег посла. Морамо дечацима да пружимо прави испраћај", каже заменик команданта батаљона који носи позивни знак „Адвокат".
Реалност размера жртава откривена је на украјинским гробљима.
На једном таквом гробљу 31-годишња Оксана плаче сама. Слике њеног мртвог мужа Павла гледају у њу. Брадати и мишићави млађи наредник био је шампион у дизању снаге и лични тренер. Погинуо је током претходне украјинске контраофанзиве, у близини града Изијума у новембру када је пројектил из руског хеликоптера погодио његов конвој.
ЖЕСТОКО СЕ ЗАХУКТАВА? У Скупштину Србије стигао предлог о придруживању, лако може да следи референдум?
Извор: Политика.рс
