"Број један, принцип поштовања Повеље УН и међународно јавно-правних норми, а број два, принцип онако како ви према нама, тако и ми према вама - или поштовање принципа реципроцитета", рекао је председеник Србије Александар Вучић дан након што је Kомитет министара Савета Европе донео одлуку да се захтев Приштине за чланство у овој важној институцији проследи Парламентарној скупштини СЕ.

Најављена корекција става Србије последица је начина на који се о овом питању изјаснило 45 земаља које су присуствовале гласању. Управо је списак земаља који је дао глас "за" или остао узџан изазвао реакцију званичног Београда.
Ипак, иако је Влада Србије пре четири месеца прихватила председников предлог, нацрт спољнополитичке стратегије још није представљен јавности, нити се тај документ појавио пред скупштинским Одбором за спољне послове. И док на документ и даље чека, аналитичари указују да је оваква стратегија неопходна у овом "трусном" геополитичком моменту.

"Стратегија неопходна да видимо где идемо и шта су нам циљеви"

Циљ спољнополитичке стратегије је, како је влада у априлу саопштила, поштовање партнера и пријатеља Србије који недвосмислено пружају подршку територијалном интегритету Србије.

"Стратегија спољне политике у овом геополитичком трусном времену је неопходна да бисмо знали где идемо и шта су нам циљеви. Да бисмо знали који су нам интереси и које вредности морамо да заступамо", рекао је за Јуроњуз Србија Никола Лунић из Савета за стратешке политике.

Спољна политика у време Бориса Тадића заснивала се на четири стуба - Европи, Америци, Русији и Kини, док је доласком Александра Вучића потврђен европски пут Србије уз очување пријатељских односа са источним партнерима. Иако су ове политике базиране на сличним односима, аналитичари наглашавају да стратегија мора тачно да одреди спољнополитичке принципе. 

"Британска стратегија има три сасвим једноставна принципа, а то је заштита њихових грађана, заштита британских интереса и промоција британских вредности у свету. Без обзира волели ми или не, али то су основе на којима свака стратегија спољне политике сваке земље може да почива", каже Лунић.

Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c

— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023

И део опозиције сматра да је стратегија неопходна, а Борко Стефановић из Странке слободе и правде и председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије наводи да она треба да се темељи на брзом учлањењу Србије у ЕУ и подизању односа за земљама региона на много виши ниво. 

"Србија мора да има своју спољнополитичку стратегију, као и своју безбедносну стратегију, али и своју медијску стратегију. Дакле ви знате да сва три документа која сам набројао, о њима се много прича, а мало се реализује. Тај сегмент наше дипломатије и наше спољне политике је потпуно закржљао. Нико не размишља о томе како ће се Хрватска поставити на пример, да ли ће нам правити исто што су Бугари радили Северној Македонији, а сва је прилика да хоће. Дакле, ова власт се тиме не бави", рекао је Стефановић за Јуроњуз Србија.

Јакшић: Обећање дато у време дипломатске немоћи

Где је запело у доношењу стратегије која је тако жустро најављена, спољнополитички коментатор дневног листа Политика Бошко Јакшић каже да се јасно испоставља да је "најава дубинских и суштинских промена само једно обећање дато у време дипломатске немоћи да се спречи улазак Kосова у Савет Европе".

"Сетимо се да је тада председник Вучић одбио да отпутује на самит у Рејкавик и још једном се показало да је однос према Kосову рекао бих избор свих зала српске дипломатије. И на то онда долази рат у Украјини, у време када је Запад јасно показао да има нулту толеранцију према онима који се двоуме у дуелу светова демократије и аутократије, Београд не пропушта да се солидарише са Москвом", рекао је он.

На питање који би то спољнополитички принципи могли да буду дефинисани том најављеном стратегијом, Јакшић за Јуроњуз Србија каже да оно што би могло а се очекује, али не зна да ли ће се догодити, то је да се одустане од принципа неутралности.

"Само четири земље у Европи су сада неутралне, Швајцарска, Ирска, Аустрија и Малта и Србија би њима да се придружи у временима када неутралност постаје врло непопуларна, поготово на Западу. Ове четири земље које сам поменуо су свакако неутралне на страни Запада и то се види у односу према рату у Украјини, а Србија је онда може да се каже неутрална на страни Русије и тиме се прихвата једна веома ризична игра. Србија ако је као државни приоритет прогласила улазак у ЕУ, онда мора своје место јасно да дефинише на Западу", додао је он.

Kада је реч о принципу реципроцитета, Јакшић каже да је реч о политици "тук на лук". 

Иначе, спољнополитичка стратегија треба да буде основ и за стратегију националне безбедности која је већ усвојена 2019, али аналитичари наглашавају да мора да се мења због нових околности у међународним односима.

Извор: Јуроњуз Србија