"Пре свега је мотив био професионално, али и лично усавршавање, свакако неки излазак из зоне комфора. Међутим, оно што је преломило је сурова реалност - требао сам да пређем у Београд, да напредујем у фирми, али нажалост, последњих година лакше је живети и плаћати стан у Бриселу као инжењер него у Београду, у сопственој земљи", каже за Еуронеwс Србија Дејан Бундало.
Уз то, важну улогу има и планирање будућности.
"Мислим да је у Србији много теже планирати и засновати породицу. Некако је цела генерација ускраћена за то, за планирање породице и све остало", каже он.
Због одлива мозгова Србија је у последњих 11 година изгубила скоро 68 милијарде долара, показује истраживање професора Филозофског факултета Огњена Радоњића и стручњака за економију, технологију и иновације Ивана Остојића.
Бројни фактори су обухваћени, а један од њих је и збир улагања у образовање и васпитање. Да Србија губи образоване људе, није новост дуже од 30 година. Према званичним подацима ЕУРОСТАТ-а, Србију годишње напушта између 30.000 и 60.000 грађана (просек око 45.000 људи). Према неким проценама четвртина од овог броја су високообразовани. То би значило да Србију сваке године напусти 11.250 људи са факултетском дипломом и 33.750 са завршеном средњом школом.
Пасоше и дипломе најчешће пакују медицински радници
Тренутно прецизних података нема, али ранија истраживања показују да пасоше и дипломе најчешће пакују медицински радници, што због бољих услова, што због виших примања у другим земљама. Да проблем постоји, свесни су и на Медицинском факултету у Београду.
"Проблем је свакако велики, мислим да он не погађа само здравство, а свакако не траје пет година, нажалост, то је наш деценијски проблем. Ја не могу да вам кажем конкретне бројке, вероватно неке друге институције могу, па не бих могао да прецизно одговорим да ли је он присутнији у здравству или негде другде, али у здравству је сваако веома присутан", каже за Еуронеwс Србија декан Медицинског факултета проф. Лазар Давидовић.
Додаје да кампања запошљавања најбољих дипломаца у здравству доприноси побољшању ситуације, али да су важни и услови рада.
"Можда ипак најзначајнији је материјални моменат. Сведоци смо да се примања у здравству повећавају. Да ли су млади људи тиме задовољни, па то они морају да кажу. Постоји још један индиректан моменат: усавршавање кошта. У Америци школовање васкуларног хирурга од момента када је почео студирање, па док није добио лиценцу кошта колико школовање пилота борбеног авиона. Овде, када млад човек и лекар добије специјализацију у државној установи, иста му плаћа ту специјализацију", рекао је Давидовић.
Више од 350.000 грађана напустило је Србију у протеклих десет година. Највише их је отишло у Немачку, а ту су и Аустрија, Словачка и Француска. Оно што је интересантно, грађани наше земље одлазе и у бивше југословенске републике, а сада чланице Европске уније - Хрватску и Словенију, а неретко се одлучују и за суседну Мађарску.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Остојић: Србија годишње изгуби 26,2 милијарде долара
Иван Остојић, стручњак за економију, технологију и иновације каже да Србија заправо годишње изгуби 26,2 милијарде долара због одлива мозгова. Ту су урачунати трошкови њиховог школовања и изгубљена производња људи који су отишли и када се од тога одузму дознаке. Он је за Еуронеwс Србија рекао да су до те цифре дошли укрштањем различитих података и ослањајући се на разне европске студије.
"Ми знамо да дијаспора шаље кроз дознаке у Србију око осам посто БДП који остваре у иностранству. На основу тога смо проценили колико они остваре БДП-а у тој земљи. Србија није продуктивна као те земље, те смо то морали да умањимо. Искористили смо и фактор да они имају дупло већу продуктоивност, дупло више БДП-а направе у земљу у коју су емигрирали", објашњава Остојић.
Додаје да су дознаке које стижу из иностранства само подршка породици, а да Србија може много више да има користи од људи који су емигрирали.
"Многи од тих људи су истакнути научници, многи су у снажним пословним круговима. Та плејада људи није мобилисана да помогне Србији, нисмо довољно повезани, не користимо довољно научне ресурсе", објаснио је он.
Говорећи о мотивима одласка образованих људи он је рекао да мотив није само материјалне природе, већ да постоје и други фактори.
"Други фактори су можда снажнији од зараде. Ако погледате индекс који мери демократију Србија је на дну европских земаља. Ако друштво није слободно, нарочито економски слободно, ако постоје монополи интересне групе, ако не можете да прођете кроз социјалне слојеве релативно брзо, образовани људи ће тражити стабилност у другој земљи", рекао је он.
Да би се ситуација поправила, сматра он, неопходна је економска слобода.
"По индексу економских слобода Србија је на 60 месту у свету, по мени би требала да буде у топ 10. Kада погледате секторе где нема монопола, примера ради - стоматологија, они су добри као швајцарски. Људима је дозвољено да се развијају, нема монопола", зкључио је он.
Извор: Јуроњуз Србија
