Предлог резолуције о придруживању БРИКС-у предали су у Скупштини Србије и њена судбина је, према пословнику, сада у рукама председника Скупштине Владимира Орлића. Он мора предлог да достави посланицима, надлежном скупштинском одбору, Влади Србије, односно Заштитнику грађана и Народној банци Србије, ако се предлог тиче материје из њихове надлежности.
Уколико постоји проблем у припреми предлога, односно, ако он није урађен у складу са пословником, од предлагача ће тражити да га измене у току од 15 дана.
Предлог би могао да дође на дневни ред најраније за 15 дана од подношења.
Како је посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски рекао за РТ Балкан, он и његов страначки колега Бојан Торбица затражиће да резолуција уђе у дневни ред већ на првом редовном заседању.
Комленски је казао и да није са колегама из владајуће коалиције, чији су део, разговарано о подршци резолуцији.
Које ће партије подржати предлог
Посланици Скупштине Србије махом су и даље на годишњим одморима. Има и оних који су у Србији, али нису хтели да коментаришу предложену резолуцију.
Тако из Српске напредне странке, али и из Социјалистичке партије Србије нисмо успели да добијемо одговор да ли ће подржати предлог посланика Покрета социјалиста, као ни да ли се залажу да ова тема буде покренута у јавности.
Члан Главног одбора СНС-а Братислав Југовић једини је из владајуће странке изнео свој став о овој теми, наводећи да би за резолуцију на референдуму са задовољством гласали највернији бирачи СНС-а.
Како је навео у саопштењу, ово ће бити "тешка борба добра против зла", те да је неспорно да "верујући народ хоће Србију у БРИКСУ-у, зато што је то и вредносно питање".
Лидер Српског покрета Двери Бошко Обрадовић каже за РТ Балкан да му је драго да све више политичких странака и у власти и у опозицији подржава нову спољну политику Србије за коју се странка коју предводи залаже већ годинама уназад.
"Ми смо још пре неколико месеци предали у скупштинску процедуру препоруке Влади Србије у томе правцу, са нагласком да је Србија војно и политички неутрална држава окренута и европском економском простору и земљама БРИКС-а", додаје Обрадовић.
Како напомиње, с обзиром на то да од уласка Србије у ЕУ нема ништа, предложили су да се размотре бројне алтернативе и тражили да та тема дође на скупштински дневни ред.
"Свакако ћемо заједно са Српском странком Заветници 23. септембра организовати округли сто у Народној скупштини на тему нове спољне политике Србије", каже Обрадовић.
Председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски за РТ Балкан каже да та партија већ годинама заступа идеју сарадње са БРИКС-ом и чланства у тој организацији, док су остали били заокупљени еврофанатизмом.
"Увек смо сматрали да је од стратешке важности, посебно сада када трпимо све озбиљније притиске колективног Запада у вези са КиМ и Републиком Српском, да Србија ојача своја међународна савезништва и додатно учврсти своју позицију по питању одбране територијалне целовитости и права српског народа у региону", напомиње Стаменковски.
Додаје да је крајње време да се ово питање отвори у српској јавности и да се, уз учешће свих релевантних политичких и друштвених институција, грађанима Србије предоче све предности јачања сарадње Србије и БРИКС-а, која представља суштинску и стратешку алтернативу процесу евроатлантских интеграција.
"Са резолуцијом нисмо детаљно упознати, стога ћемо је размотрити, као одговорна странка, уз наду да се не ради о још једном козметичко- маркетиншком потезу. Увек ћемо бити политички задовољни, ако било која странка суштински одлучи да прихвати сегменте нашег програма", закључује наша саговорница.
Прозападне странке већ су се огласиле овим поводом негодујући и понављајући као песмицу научену причу о европским интеграцијама Србије, коју грађани слушају више од 20 година.
Функционер Странке слободе и правде Борко Стефановић казао је о БРИКС-у да је у питању "неформална, необавезна, конференцијска организација".
Стефановић остаје на линији одбране Европске уније која је са друге стране, неспорно организација која обилује условљавањем, за разлику од БРИКС-а, што се Стефановићу не свиђа.
Па ипак, и из такве, устројене организације, земље са европског континента су изашле, попут Велике Британије, док неке друге никада нису ни хтеле да уђу.
Орлић за сада није заказао прву седницу редовног јесењег заседања Скупштине Србије. Према Закону о Народној Скупштини, посланици се након летње паузе у клупе враћају првог радног дана у октобру, што је 2. октобра.
Прочитајте ОВДЕ шта је Медведев рекао о исељавању Украјине
Извор: Раша Тудеј
