Ковић је оцијенио да 4. август, када је 1995. године почела злочиначка акција “Олуја”, није добио оно мјесто у колективном сјећању српског народа које заслужује. “То је датум сећања, датум страдања, али и датум опомене. За нас и наше потомке врло је важно да имамо реалну и трезвену слику прошлости која није нимало ружичаста. То значи да треба имати свест о томе одакле српском народу и дан-данас прети опасност”, рекао је Срни Ковић, који је историчар.
Он је напоменуо да многи Срби нису преживјели геноцид у 20. вијеку на подручју Хрватске, подсјетивши да је Независна Држава Хрватска обухватала и територију Републике Српске, односно цијеле БиХ.
“За нас је веома важно да тај датум стекне коначно достојанство и значај који му припада”, истакао је Ковић.
Говорећи о обиљежавању сјећања на српско страдање у Погрому “Олуја” које данас у Приједору заједно организују Република Српска и Србија, Ковић је рекао да је довољно да на тај дан Србија и Српска покажу пуну солидарност и да је српски народ једна цјелина. Ковић је навео да је то порука сасвим супротна оној поруци коју је српски народ, нажалост, послао на дан пада Крајине 1995. године, када је, како је рекао, Крајина остављена на цједилу. “Надам се да ће доћи и дан када ће у овим обележавањима учествовати и званичници Црне Горе, када ће сећање на овај датум добити онај значај који заслужује и у Црној Гори”, рекао је Ковић. На тај начин ће, додао је Ковић, највећи дио Срба у региону бити уједињен у сјећању на страдање и геноцид над српским народом у Хрватској у 20. вијеку.
Погром Срба у “Олуји” почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији. Током погрома “Олуја” протјерано је 250.000 Срба, убијено више од 1.800 лица и спаљено око 22.000 српских кућа.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.
"Украјина губи на свим фронтовима, њене Оружане снаге су исцрпиле своје резерве и на ивици су потпуног колапса"
Извор: Ин4с
