“Историчар Чедомир Антић је, ових дана, објавио праве резултате политике Врховног Кловна и уништитеља, који се, маскиран у новог Броза, бескрајно хвалише својим успесима, а Србију води у понор:“Током протеклих тридесет година број Срба на Балкану пао је са око 10 милиона на 7,2 милиона. Срба у балканским државама, суседним Србији, било је 1991. око 2,4 милиона, данас их има око 1,57 милиона. Међутим, сви медији су јавили како је деловањем српске владе та појава коначно спречена: 2022. је рођено 188 беба више него 2021. године. Власт је још објавила да је та појава присутна само у Србији. Сви су се радовали. Али, да прецизирамо – 2022. рођено је 62.250 деце, а годину дана раније њих 62.062. У истом раздобљу умрло је 110.839 особа. Дакле у Србији је после 2022. бар 48.589 грађана мање него претходне године. Процењује се да се из Србије годишње исели бар 15.000 више особа него што се у њу усели. Дакле, они су славили 0,3% повећања броја рођених, а годишње су губили више од 126.000 становника, односно преко 63.000 више од броја рођених ! Све би то још било и добро, да прираштај не пореде са 2021. годином, која је једна од најгорих због утицаја короне на наталитет – њен се врхунац догодио се управо 2020. и током првих месеци 2021. године. Уосталом 2002. – после две године реформи – родило се 5.900 деце више него 1999. године. Додајмо томе да је претходне године у демографску обнову уложено највише новца у историји Србије – око 741,7 милиона евра (87 милијарди динара). Председник је августа 2022. пожурио да објави наталитетски успех, али тада је спомињао 521 новорођенче више него током првих шест месеци претходне године, а онда је у фебруару 2023. објавио да је тада рођено чак 554 беба више него у јануару 2022. године. На крају, добили смо минус 63.000 особа (само поређења ради, Србија и Црна Гора су у два балканска рата имале 36.000 погинулих и рањених војника, две године оваквог минуса превазилазе све губитке у ратовима за југословенско наслеђе 1991-2001, а десет година – биланс убијања српског народа у НДХ од 1941 до 1945 године).“
Овај смртољубац и смртопоклоник је почео да тражи кривце за своја недела међу онима што му довикују:“Бежи, Кловну Неспособни, са места на коме си!“ Духовни син Томе Гробара, прогонитељ слободне мисли и речи сахрањује Србију у гроб из кога нема изласка, а криви су му други. Да би спречио да се то види, ових дана је утамничио тешко болесног новинара Милована Бркића, који је цео живот, на своје, често жестоке и, некима непримерене, одвећ бучне и борбене, начине викао на лопове, сецикесе, убице и моралне ништарије, који су се претварали да су „српска елита“ ( сећам се, пошто сам рођен 1969, да се Бркић, као млад и спреман да „лаје“, борио против „динароида“ – јајара у студентским домовима Београда и да је, због текстова у омладинској штампи о злоуптребама моћних монтенегрина, добијао претње и батине ). Тог и таквог Милована Бркића, чији је „Таблоид“ врисак у нашој тами, Вучићев режим је утамничио и угрозио му живот.
Зато, скупа са Институтом Арчибалд Рајс и са свима којима је стало до правде и истине, позивам да Бркић буде ослобођен и да се, у кафкијанском процесу кога Смртопоклоник и Сатирач Срба води против њега, брани са слободе. То јест, у име свега људског:
Опет вас подсећамо на катастрофу српског правосуђа која се догодила 11. јула ове године када је новинару Миловану Бркићу била изречена затворска казна у трајању од четрнаест месеци за коментаре који представљају уставно заштићени говор. Опет наглашавамо да је прогон Бркића принципијелно питање, потпуно невезано за став према њему лично или оцену квалитета његове новинарске делатности. Противзаконито утамничење Бркића је лични прогон и лична освета разулареног тиранина који уништава Србију. Прогон Бркића најављује талас појачане репресије режима у самртном ропцу који, примитивном хајком на најистакнутије политичке противнике, покушава да одложи свој слом.
За правну травестију монтираног суђења Миловану Бркићу на стубу професионалног срама налазе се „судија“ Душан Агатоновић и „тужитељка“ Љиљана Комненовић.
Обавештавамо вас да се услед одбијања затворских власти да Бркићу обезбеде основну здравствену заштиту, живот овог политичког затвореника српског режима налази у опасности. Бркић болује од дијабетеса и још неколико озбиљних обољења за која су неопходни стални лекарски надзор и стручна нега. Све то у тамници му је било ускраћено. Пре неки дан, управа затвора је у критичном стању Бркића најзад преместила у болницу, где се лекари боре за његов живот, са неизвесним исходом.
Молимо вас да неодложно изразите забринутост у вези са стањем животно угроженог Милована Бркића и категорички захтевате његово безусловно пуштање на слободу и поништење свих лажних оптужби и „пресуда“ против њега. Упутите свој протест канцеларији особе која се представља као председник Србије:
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
Андрићев венац 1, 11000 Београд, Србија
е-mail: predstavkegradjana@predsednik.rs”
Остале текстове Владимир Димитријевића погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
