Истиче да је њена лична жеља била да предводи ову групу пријатељства јер једноставно воли Србију.
„Одмах нако што се завршио мандат претходног председника ове групе пријатељства, у мају-јуну ове године, затражила сам од шефице наше парламентарне групе Марин ле Пен да заузмем ту позицију и то из љубави према Србији, немам неких породичних или других разлога.
Ваш председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц стоје иза последњег плана за покушај решавања питања Косова и Метохије. Знамо да се ваша странка залаже за поштовање територијалног интегритета Србије. Шта мислите о том француско-немачком плану?
Не очекујем превише од тог плана јер сматрам да сваки приступ који легитимише Косово као независну државу легитимише и страдање српског народа од стране Албанаца. Знам да је доста тога потписано још пре десет година и ништа није поштовано. Ја бих подржала нове планове, али сматрам да мора да се поштује оно што је обећано пре десет година. И лично, али и као чланица ове странке, не очекујем превише од тог плана. Наш покрет има став да су Србија и Косово и Метохија нераздвојиви. Подржавамо улазак Србије у Европску унију, али никако без Косова, које је за нас покрајина Србије.
Како оцењујете односе између Србије и Француске и да ли могу још да се унапреде?
Мислим да наши политички односи нису на самом врхунцу и да увек може више и боље. То је и једна од жеља лидера наше политичке групације, Марин ле Пен – да продубимо српско-француске односе – и ми ћемо свакако радити на томе наредних година.
Шта можете у том смислу да учините с позиције опозиционог посланика?
Улога председника групе пријатељства са Србијом јесте да се продубљују односи наше две државе, да се француски народ упознаје с вашом културом, историјом, са вашим идентитетом и да се то пријатељство продубљује кроз организацију различитих манифестација. Мора да се у том смислу ради са млађим генерацијама Француза и такође мислим на српску дијаспору како би француска јавност била боље упозната са српском културом и идентитетом, који нису толико познати нашој јавности.
Одржавате ли везе са српском дијаспором, која је бројна у Француској?
Наравно. Постоје бројна удружења српске дијаспоре у Паризу. Ми одржавамо сталну везу с њима. То је један од задатака које имам као председница групе пријатељства. Бројни су догађаји које организује српска дијаспора, прославе, манифестације у којима учествују и деца. На Видовдан, 28. јуна, присуствовали смо комеморацији на српском војничком гробљу у Паризу.
Данас су странке десног предзнака попут ваше у читавом свету у успону. У многим земљама десничари су победили на изборима. Какве су позиције ваше партије у политичком животу Француске?
Верујем да имамо велике шансе да победимо на изборима за европски парламент, али и да наша шефица победи на председничким изборима у Француској 2027. Ми смо тренутно најпопуларнија странка у Француској. Мислим да нема разлога да не победимо на изборима.
Француска се у последње време суочавала с таласом насиља за које су организатори тврдили да је одговор на полицијску репресију у којој су страдали неки млади људи азијатског или афричког порекла.
Ситуација је сложенија. Раст насиља повезан је с масовном емиграцијом. Министар унутрашњих послова, који није повезан с нашом странком, сам је признао да је раст насиља повезан с емиграцијом. Имамо масовну имиграцију у Француску. У нашој странци желимо то да сузбијемо. Ми смо у Француској легитимизовали насиље према снагама реда и мира. Оног момента кад ви полицајца пошаљете у затвор пре него што дође до икакве истраге, ви на тај начин легитимишете насиље према снагама реда и мира.
Дакле, претерују они који говоре о прекорачивању овлашћења полиције?
У Француској имамо наређења за депортацију лица из земље. У мојој изборној јединици имамо Французе који живе у колима јер немају новца да плате станарину пошто су сиромашни. С друге стране, имамо људе који чекају да буду депортовани и за њих држава издваја средства за смештај, храну, чак им даје и дебитне картице да би добијали социјалну помоћ. Мислим да то није нормално. То је неправедно и не би требало држава на тај начин да функционише. Имате осумњиченог, имате истрагу која је у току, током те истраге то лице се врати својој породици, ради, чак може да почини нова кривична дела. С друге стране, имате полицајца који можда почини неку грешку, а можда и не, и ви га моментално ставите у притвор. Одвојите га од породице и третирате на другачији начин од осумњиченог цивила. У случају младића Нахела, председник је рекао да је понашање полицајца било неприхватљиво. Значи имамо председника који страхује од улице, страхује од имиграције и који радије бира да жртвује своје полицајце на штету безбедности државе.
Да ли сте задовољни утицајем и местом који ваша земља има као стална чланица СБ и као једна од водећих земаља ЕУ?
Француска трпи због политике Европске уније. Ми трпимо штету од ЕУ, чији је циљ да прикупи себи што више надлежности. Она залази у суверенитет држава и одузима им га. Пример су акцизне таксе на увоз кокошака из Украјине. Овај увоз се фаворизује на штету пољопривредника из Француске. Такође око увоза пестицида који је забрањен у пољопривреди и који ће шкодити француској пољопривреди, конкретно производњи шећера, у чему је Француска до сада била један од светских лидера. То су само неки од примера како ЕУ уништава своје државе чланице у политичком, економском, индустријском смислу.
Какав је став ваше странке кад је реч о рату у Украјини?
Не могу да износим комплетан став наше странке. Али могу да кажем да је наша званична позиција да не желимо ни да се мешамо ни да продубљујемо тај конфликт.
Посетили сте Музеј жртава геноцида. Колико је француска јавност упозната с размерама злочина усташког режима у НДХ?
Одговор на то питање је – нимало. Ја прва нисам ништа знала о размерама страдања српског народа, размерама тих злочина и ужаса који су се догодили у Другом светском рату. И могу рећи лично, као Јеврејка, да кад се у Француској говори о геноциду у Другом светском рату, мисли се првенствено или искључиво на Јевреје, али се може рећи да су Срби у одређеним подручјима страдали чак више и од Јевреја.
Погледајте ОВДЕ борбе Ахмата код Артјемовска
Извор: Политика
