Наиме, Ирод је за супругу узео жену свог брата, што је изазвало велико негодовање и осуду у народу, али нико није смео било шта да каже, сви су се бојали за свој живот. Свети Јован се пак није бојао, јавно је осудио овај Иродов поступак, јер је владар требало да служи за узор свима који су тада живели у Галилеји којом је владао.
Међутим, светитељ је бачен у тамницу а владарева жена Иродијада је тражила повод и начин да га убије.
За време једнога пира у двору у Севастији Галилејској пред гостима је играла Саломија, ћерка Иродијадина. И пијани Ирод, занесен том игром, обећао је играчици да ће јој дати шта год пожели. Наговорена од своје мајке Саломија је затражила главу Јована Крститеља. Светог Јована су потом убили у тамници и донели његову главу на тањиру.
Плашећи га се мртвог, Иродијада није дозволила да му се глава састави с телом, него је сахрањена засебно. После тога сви виновници овог страђног злочина завршили су трагично.
Премда је повест о том страдању Светог Јована позната, често се занемарује порука овог страшног догађаја – искреност се најчешће не прашта.
Смрт Јована Крститеља догодила се пред јеврејску Пасху, а празнује се 11. септембра када је подигнута и освећена црква коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божјем.
Икона Усековање главе Светог Јована Крститеља је једна од најпоштованијих икона у православном свету а светац је на њој приказан са одсеченом главом у десној руци као симболом његове мученичке смрти.
Веровања кажу да на данашњи дан никако не треба да се једе или пије нешто црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована Крститеља.
На овај празник, који се увек проводи у посту, рођен је почивши патријарх српски Павле.
Мистерија одсечене главе
Научници немају много података и нису сигурни где се тачно чува глава Јована Крститеља, јер је историја овог догађаја веома магловита.
Међу археолозима кружи шала да у свету има десет глава Јована Крститеља, али од њих су само три праве.
Ученици Јованови су га сахранили, али шта се догодило са главом - у Светом писму није написано. Сачувано је предања да ју је царица сакрила у дворцу.
Међутим, Јованова жена је украла главу, ставила је у тестију и тајно закопала у близини Јерусалима. Након десет година је земљу купио богати хришћанин Инокентије, који је пронашао посуду са реликвијом. Овај догађај је ушао у црквени календар као први проналазак главе Јована Крститеља и обележава се 9. марта.
Инокентије је пред смрт одлучио да сакрије главу, закопао је и на том месту изградио цркву. Међутим, временом је црква пропадала и рушила се, а самим тим је и реликвија изгубљена.
По легенди у IV веку се Јован Крститељ појавио у сну двојице монаха који су дошли у Јерусалим и показали им где се налази глава. Ставили су је у врећу, али су на путу до куће срели грнчара из сиријског града Емеса. Он је у сну видео пророка који му је рекао да од монаха узме то што су нашли и грнчар је то и урадио. Међутим, четири године касније је поново глава изгубљена. Тек је 452. године други пут пронађена, монах Маркел је ископао реликвију у Емеси. Црквена предања кажу да је глава пребачена у Константинопољ, где је чувана неколико векова.
Међутим, још у 18. веку француски историчари су приметили да у средњовековној Европи о овом догађају нису ништа знали. Сматрало се да су мошти и даље биле у Емеси. У X веку се трагови губе и остале су три верзије где се налазе главе пророка.
Иконоборци, крсташи…
Под налетом иконобораца тужну судбину је доживела и глава Јована Крститеља.
Верници су успели да је спасу главу тако што су пренели светилиште из Емеса у град Комана. Када су иконоборци отишли са власти 843. године, глава је испоручена у Константинопољ. Овај догађај се обележава 7. јуна и то је датум када је глава пронађена по трећи пут.
Током владавине цара Константина IX Мономаха реликвија је подељена на неколико делова и ти делови су се чували у различитим храмовима византијске престонице.
Крсташи су 1204. године однели неке фрагменте у Европу, у француски град Амјене, други у катедралу Сан Силвестро Капите у Риму, а оно што освајачи нису успели да узму је однето на Свету Гору.
С обзиром на то да су у средњем веку реликвије осим духовне имале и важну политичку улогу, њих су стално размењивали.
Одузео главу од брата
Светиња се на територији данашње Грузије чувала све до XIII века. Тада је главу узео брат владара земље Арцах, јерменски назив региона Нагорно Карабах, који се звао Џалал Дола. Он је главу предао брату, али је касније тражио да му врати, што му брат није испунио.Дола ју је украо и однео у Ганџак и саградио цркву у славу Бога Христа и Светог Јована Крститеља и цркви је дао име Свети Јован.
По трећој верзији глава је однета из Емеса много пре VIII века и однета у Дамаск.Према византијској традицији, глава је положена у богато украшеном храму из VI века, чије су зидине и данас у добром стању.
Легенда говори да су радници приликом изградње наишли на гробницу која није означена и одлучили су да је сруше. Само су неколико зидова срушили, а онда је из камена почела да тече крв.
Хришћани су саопштили калифу Ал-Валиди, који је изградио џамију, да у гробу почива глава Јована Крститеља. Он је наредио да се изнад тог места подигне специјални шатор. Сваке године се и дан-данас ту моле хиљаде муслимана који сматрају да је Јован Крститељ исламски пророк.
Нико не зна прецизно да ли је глава сахрањена у целини или је то један њен део, јер није било неких великих истраживања. Истраживања није било ни на тему реликвија које се чувају у Риму, Амјену, Светој Гори и Нагорно Карабаху.
Научници сматрају да је немогуће решити ову загонетку јер има мало података.
„Да нисам из Србије пре много година бих био дигнут у небеса“
Извор: РТ
