Многи су о њему говорили као о једном од најдаровитијих глумаца своје генерације. До краја деведесетих година остварио је низ запажених улога на филму, телевизији и у позоришту.
Ипак, најпознатија улога Боривоја Боре Кандића је она када је тумачио лик Вука Караџића у истоименој серији.
Рођен је 1961. у Мостару, где је његов отац Милош имао глумачки ангажман у позоришту.
У Земуну је завршио средњу економску школу, а након тога је уписао глуму у Новом Саду код Бранка Плеше, а паралелно је примљен на ФДУ Београду у класу Арсе Јовановића, где је остао до краја студија.
Као млад, давне 1987, постао је звезда након улоге младог Вука Караџића у истоименој серији Ђорђа Кадијевића. Ова серија оборила је све рекорде гледаности у бившој Југославији.
Пре улоге Вука Караџића имао је две незнатне епизоде: у “Варљивом лету” играо је друга Славка Штимца у сцени кад се удварају Чехињама, а у “Шећерној водици” пријатеља Соње Савић.
Крајем осамдесетих и током деведесетих Бора је био члан Југословенског драмског позоришта.
Међутим, након тога му није ишло све онако како је планирао, те није добијао велике улоге, а неке је и сам одбио.
Он је одлучио да 1998. године оде у Аустралију са супругом. Та љубавна прича није имала срећан крај. Она се заљубила у неког Италијана, а он се вратио, како би чувао мајку која је била болесна, којој је последња жеља била да још једном види свог сина, како је Бора причао.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 12, 2023
Његов буран љубавни живот на почетку је обележила тешка трагедија, и то баш у време када је снимао серију “Вук Караџић“, што је оставило велики траг на њега.
„Ана Пренк је била моја највећа љубав, још из основне школе. Требало је да се венчамо, али умрла је док ми је лежала у крилу. Била је трудна. Зато никада више нисам пожелео да имам дете. Испратили смо мог брата у војску и када смо се колима враћали из Сомбора, седели смо на задњем седишту“, започео је он и додао:
„Возио нас је пријатељ, који је после због те несреће био у затвору. Када смо ишли у Сомбор, ја сам био на том месту где је она била, и у повратку смо се заменили. То чак није био ни судар, била је само велика кривина и ауто се јако занео, Ана је спавала и само јој је пукао вратни пршљен.“
После низа животних бродолома, и глумачке каријере која није наставила узлазном путањом, он је живео тако што је сваког јутра чистио у једној кафани на Зеленом венцу, где је и провео своје последње дане живота.
„Помажем пријатељу у овом кафићу, у једну руку се и дружимо, а и он ми даје малу накнаду. Дођем свако јутро пре осам, мало почистим, припремим столове пре него што пристигну гости. Није то много посла, нити нешто од чега бих могао да живим“, испричао је Кандић својевремено за Глорију.
Боривоје Бора Кандић је преминуо 2020. године, а у том тренутку имао је само 59 година.
Пораз Украјине довешће до краја НАТО-а
Извор: Нова
