Украјина је направила низ грешака које су успориле темпо контраофанзиве. Упркос заједничкој обуци са западним савезницима, Оружане снаге Украјине деловале су на свој начин. Главна грешка Кијева био је наставак борбе за Бахмут, што је омогућило Русији да направи моћне одбрамбене линије на југу.
Ово је једна од поставки на којима све чешће инсистирају политички и војни савезници Кијева, који су до сада недељама анонимно пласирали (нарочито у америчким медијима) критике на рачун тактике и стратегије украјинске војске због спорости и неефикасности контраофанзиве. Сада ове поставке форсира и британски „Економист”.
Лист наводи да је украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба уравнотежен и љубазан дипломата и да је смирен и кад му се постављају најшкакљивија питања. Али 31. августа му је понестало стрпљења и рекао је да је критиковање спорог темпа контраофанзиве једнако „пљувању у лице” украјинском војнику који сваког дана ризикује свој живот. Изнервиран, рекао је новинарима да препоручује свим критичарима да ућуте, дођу у Украјину и покушају сами да ослободе један квадратни центиметар.
ПОРУКА КОЈА ЋЕ УТЕРАТИ СТРАХ У КОСТИ КОЛЕКТИВНОМ ЗАПАДУ: Ствара се прстен три светска савезника
Новинар је, додуше, заборавио да напомене да је тај уздржани Кулеба на заједничкој конференцији за медије у Кијеву са својом немачком колегиницом Аналеном Бербок, која је избегавала да каже да ли ће Немачка послати Украјини крстареће ракете дугог домета „таурус”, рекао: „Учинићете то свакако, само је питање времена и ја не разумем зашто губимо време”. То је било шокантно, колико за министарку без ауторитета, толико и за свеопшту јавност.
Али није поента у томе да ли је Кулеба уравнотежен у својим изјавама или не, него у томе да се сада неуспех украјинске контраофанзиве у потпуности пребацује на страну Кијева. И то не због тога што је некоме на Западу жао пропасти и погибије украјинских војника, него због тога да се одговорност за неуспех у прокси рату у Украјини скине с НАТО-а.
У намери да се за неуспех оптужи само украјинска страна наводи се да је све добро текло до јуна: амерички и британски штабови преносили су обавештајне податке, давали савете, водили детаљне ратне планове, разрађивали различите сценарије за развој офанзивних акција и помагали у формирању и обуци јединица које су добиле огроман део западне војне опреме. Али, кад је Украјина погођена великим, наводним „цурењем” докумената америчких обавештајних служби у априлу, одлучила је да крене својим путем. Тада је, према западним изворима, одложила почетак офанзиве и престала да дели планове са својим савезницима. О овој тези се може расправљати, али се са сигурношћу може констатовати само једно: Украјина је била жртва тог медијског „цурења” и никако није утицала на њега. Можда је зато Кулеба изгубио живце.
Украјини са Запада замерају што је наставила борбе за Бахмут, град који је имао мали стратешки значај, али је био симбол отпора. Можда би исту замерку могло да изнесе руско војно руководство, јер је нападе на Бахмут форсирао Јевгениј Пригожин трошећи енормне количине ресурса. Сетимо се само свих уцена које је износио како би себи и „Вагнеру” направио споменик успешности.
Инсистирање на повратку Бахмута, које је украјинске снаге довело до исцрпљивања резерви граната (надокнађених испорукама Јужне Кореје Америци, а онда даље Украјини) – дало је руским снагама могућност да формирају изузетно утврђене линије, назване „Суровикиновим линијама”. Америчка команда сугерисала је да се украјинске снаге концентришу на југ, како би стигле до Азовског мора, а Украјина је хтела да „развуче” руске трупе на шири фронт, задржавши најискусније јединице у Бахмуту. Један извор тврди да је политика (а политика је Володимир Зеленски и избори у Украјини који се приближавају) играла неповољну улогу у војној стратегији јер су добро повезане бригаде широм града добиле више муниције него што им је припадало по војним прописима.
У међувремену, Украјина је на, за Запад важнији, јужни правац распоредила мање искусне јединице с новим наоружањем и опремом. Тако се догодило да су се брзо заглавили у густим минским пољима, која су покривали руска артиљерија, дронови и хеликоптери. Савезници Украјине констатују да би све било у реду да украјински команданти „који нису проверени у борбама” нису направили много грешака. Они су, наводно, усмеравали своје подређене у сопствена минска поља и покретали нападе у погрешно време. „Да су искусније украјинске бригаде добиле нову опрему, мало је вероватно да би направиле бројне грешке које су направиле новије јединице”, навели су војни стручњаци на америчкој обавештајној платформи „Вор ин рокс”.
Део кривице за погрешне кораке сносе они који су планирали контраофанзиву, констатују и у лондонском истраживачком центру „Ројал јунајтед сервис институт”, јер је офанзива припремљена на основу застарелих параметара и процена, не узимајући у обзир претње коју представљају нови уређаји за детекцију и дронови. Они су закључили да су многе поставке које су чиниле основу тактике страних партнера, који су покушавали да обуче украјинске трупе, засновани на оперативним анализама из прошлог века, а да није узета у обзир нова реалност, која укључују широк спектар технологија и оружје које се сада користи у Украјини. На крају се констатује да се руска одбрана показала много јачом и ефикаснијом него што су западни стратези веровали.
Шта год да се десило: да су се Руси показали јачима или Украјинци нарочито неспособним – намера савезника Кијева је да утемеље наратив да нису оманули западно оружје, обука у европским центрима коју су углавном изводили амерички инструктори или тактике војних команди у Вашингтону и Лондону.
ВРИ У КИЈЕВУ: Обрачун креће, Зеленски ударио најјаче до сада
Извор: Политика.рс
