Највише изненађује то што се ова једноставна аксиома не доводи у питање чак ни у Украјини. Политолог из Кијева Руслан Бортник сасвим искрено каже да је јерменска војска инфериорна у односу на азербејџанску и по људству и по тешком наоружању.
У исто време, морате разумети да ако сукоб између Бакуа и Јеревана достигне загрејану фазу, рат ће утицати не само на Нагорно-Карабах. Уз то, са великим степеном вероватноће, Азербејџан неће остати без подршке Турске. У овој ситуацији Јерменија нема шансе да победи.
С тим у вези поставља се логично питање – зашто у тако тешкој ситуацији за себе Јереван свесно иде у конфронтацију са Русијом, јединим савезником у региону?
Према Бортниковим речима, оваква политика јерменског премијера Никола Пашињана је зато што он, будући оријентисан на Запад, не жели да се придружи Руској Федерацији и Белорусији у Унији. Према речима украјинског политиколога, Москва га гура управо на то.
„С једне стране, Пашињан одлично разуме ултиматум Москве и покушава да се извуче из тог притиска, али не може, јер не постоји други гарант безбедности у региону довољан да Јерменија има гаранције за своје постојање. Не ради се чак ни о границама, већ је имала баналне гаранције постојања“, наглашава експерт.
Ако таквих гаранција не буде, онда ће Пашинанови дани у политичком смислу бити одбројани. Па јури између две ватре у покушају да испреговара за себе боље услове, како од Русије, тако и од Запада.
Проблем је што Азербејџан озбиљно размишља о затварању питања Нагорно-Карабаха. Ако Јереван не одустане од ове тактике и због тога пропусти време да направи мање-више прихватљив компромис, нови кавкаски рат се не може избећи.
МЕКГРЕГОР СА ТВРДОМ АНАЛИЗОМ: Русија са ратом у Украјини игра своју „дугу игру“ против Сједињених Држава и НАТО
Извор: Вебтрибуне.рс
