Израел улази у историјске седмице које би могле радикално да измене баланс моћи између извршне и судске власти и промене будући идентитет земље. Врховни суд отворио је маратонску расправу о томе да ли ће себи укинути независност одлучивања или ће се одупрети покушају реформе правосуђа десничарске владе, коју критичари називају ударом на темеље либералне демократије дубоко подељене земље.
Владајућа ултрадесна коалиција премијера Бенјамина Нетанјахуа успела је у јулу, упркос масовним протестима који од тада не престају, да прогура у Кнесету закон који ограничава моћ судства, а свих 15 чланова Врховног суда сада, у сасвим ретком окупљању у пуном саставу и у ТВ преносу, разматрају осам петиција чији је циљ да се суд спасе од намере извршне власти да судство стави под сопствену контролу.
Сучељавање две потпуно различите визије Израела учинило је да саслушање пред Врховним судом постане најважније у историји израелског правосуђа, а исход процеса одлучиће да ли ће Израел бити демократија или аутократија. Кључни циљ реформе је да Врховном суду укине ауторитет да процени да ли су закони донети у Кнесету у складу с Основним законом, неформалним Уставом, који одређује да је Израел јеврејска и демократска држава. Опозиција верује да ће Врховни суд сачувати земљу пред налетом субверзивне и агресивне деснице, која покушава да уништи све, укључујући Декларацију о независности.
Чланови суда, који балансирају између либерала и конзервативаца, и адвокати који бране владин тзв. разумни реформски закон, већ су разменили бараже сучељених ставова, а један од судија је упозорио да „демократија умире у серији малих корака”. Заступници владајуће коалиције одбацују израелску Декларацију о независности као извор судског ауторитета у земљи која нема Устав.
Један од владиних адвоката, Илан Бомбах, разоткрио је кључни мотив који стоји иза реформе чији је аутор министар правде Јарив Левин: обезвређивање Декларације о независности, за коју Бомбах каже да је писана на брзину, да њених 37 потписника нису били изабрани и да нису представљали Израел тог времена. Још један од Нетанјахуових преторијанаца, председник правног комитета Кнесета Симха Ротман, позивао се на цитате из Старог завета како би тврдио да Врховни суд нема ауторитет да надгледа законе који ограничавају његову моћ и да моћ изабраног парламента у демократији мора да буде апсолутна.
Критичари подсећају да је исти Кнесет изгласао законе који нападају људска права Палестинаца, посебно оних који живе на окупираној Западној обали, да је Нетанјахуова „реформа правосуђа” такође писана на брзину и да садашња влада такође не представља целину израелског друштва, посебно Арапа и жена.
Израелу предстоји други рат за независност, пише у редакцијском уводнику либерални „Хаарец”, оцењујући предстојећи период у којем је суд адвокатима доделио 21 дан да оснаже своје аргументе. Процена је да би процес могао да траје недељама, ако не и месецима.
Обе стране у сукобу представиле су своје предлоге правосудне реформе који би могли да прекину вишемесечну кризу, једну од најозбиљнијих у историји земље.
Председник Исак Херцог није саопштио детаље предлога, али владајуће расположење је скептицизам. Први утисак је да су појачани страхови створени последње године: презентација владиних адвоката показала је да Нетанјаху није спреман на компромис и да не одустаје од намере да уз помоћ религиозних циониста и странака ултраортодоксних Јевреја успостави аутократски режим. Већина чланова кабинета дала је до знања да неће прихватити одлуку суда да заустави контроверзну реформу.
Нетанјаху није дефинитивно потврдио да ће одбацити одлуку суда уколико му не одговара, али представник за медије његовог Ликуда јасно је дефинисао такав став речима да би одбацивање предложених реформи представљало поткопавање демократије и да је то „црвена линија” преко које извршна власт не жели да пређе. Лидер опозиције Јаир Лапид узвраћа да је та изјава забрињавајућа и опасна и да је још једна потврда да је владајућа партија напустила посвећеност демократији. Уколико Нетанјаху одбије да се повинује одлуци суда, извесно је да ће се интензивирати сукоби на улицама израелских градова, који трају већ 40 недеља.
Двоје судија у октобру пуне 70 година и мораће да се повуку, али после одласка у пензију имају до три месеца да напишу своје одлуке, што значи да би коначна одлука суда могла да се чека све до средине јануара. У међувремену ће бити отворен нови фронт. Ко ће имати кључну реч у избору нових судија: Комитет за избор судија или владајућа коалиција, чији је један од реформских захтева управо већи утицај на избор судија? Све додатно компликују запаљива ситуација на Западној обали и покушаји Хамаса да обнови насиље у појасу Газе.
У току је одлучна битка за карактер израелске државе. На једној страни су бранитељи Декларације независности, који верују у слободе, једнакост и правду, на другој су негатори декларације, који верују у поделе, дискриминацију и окупацију. Либерална демократија је на оптуженичкој клупи. „Овај рат не смемо да изгубимо”, закључује „Хаарец”.
РУСИЈА КРЕНУЛА У ОФАНЗИВУ! Рогов даје информације са прве линије...
Извор: Политика.рс
