Партизан може да се подичи да је у последњих 15 година добро пролазио са страним играчима. Леонардо, Рикардо, Жука, Клео, Мореира, Евертон Луиз, Тавамба и остали оставили су дубок траг у клубу из Хумске, али за мало кога може да се каже да је толико вољен међу навијачима као што је то био и остао Ламин Дијара.
Сенегалски нападач је у Партизан дошао у лето 2007, задржао се скоро пет година и за то време стекао митски статус међу присталицама клуба из Хумске. Напустио је Србију пре читаву деценију, па се поставља питање где је Ламин Дијара тренутно?
- Решио сам да завршим каријеру и пођем у нове изазове. Кренуо сам са тренерским послом, то ме је привлачило и тренутно сам у Турској, радим у Анталији. Лепе ме успомене вежу за период у том клубу и ето решио сам да се вратим. Био сам у другој лиги, играо сам у Елазигу, то ми је био последњи ангажман – каже Дијара у телефонском разговору за наш лист.
Кад је већ запловио у тренерске воде, поставља се логично питање, да ли Сенегалац себе једног дана види као тренера Партизана, да можда настави са успесима из играчких времена?
- Наравно да бих желео, сви знају колико волим Србију, Партизан је моја друга кућа, сан ми је да се једног дана вратим у клуб као тренер. Пре месец дана био сам у Србији и завршавао полагање за Б лиценцу. Увек ће ми бити драго да помогнем како бисмо вратили Партизан тамо где и припада – на прво место.
Ситуација у српском фудбалу се окренула од кад је Дијара отишао из Партизана. У његово време, црно-бели су били доминантни, док се Црвена звезда мучила. Сада су ствари другачије, али љубимца Гробара ентузијазам не напушта и поред лошег стања у некадашњем клубу.
- Ствари за сада иду у добром смеру, што показују и резултати. Видим да су доведени квалитетни играчи, странци за сада оправдавају очекивања. Партизан има шест победа и један реми, четири више од Црвене звезде, то су ствари које радују. Биће још боље како сезона буде одмицала.
Црно-бели су рано завршили учешће у европским такмичењима, елиминисани су од Нордсјеланда у квалификацијама за Лигу конференције. Можда баш та чињеница помаже играчима да сав фокус пребаце на Супер лигу.
- У Партизану је увек приоритет да се игра неко инострано такмичење и лоше је што тога нема ове сезоне. Сада је дефинитивно лакше концентрисати се на домаћу лигу. Свесни су сви да нешто мора да се промени. Предуго су црно-бели без титуле, скоро шест година. Сигуран сам да ће се, колико ове сезоне, све променити и да ћемо на крају бити први.
Сенегалски нападач има богато искуство у вечитим дербијима, одиграо их је 11 постигао пет голова. Управо због тога Гробари према Дијари гаје посебну љубав.
- Нема потребе превише причати шта значи дерби. Кад сам први пут играо нисам имао никакву трему или страх, како то зна често да буде код неких. Мене су, као и све остале стране играче највише спремали и најдуже су нам причали о мечу са Звездом. Пред ту утакмицу себи сам често говорио „имаш прилику да се докажеш, кад ћеш ако не сад”. Голови које сам давао само су показатељ тога.
И поред свих голова у највећој утакмици нашег фудбала, Сенегалац посебно памти погодак који није био мечу са Црвеном звездом, а био је много важан, чак и кључан.
- Утакмица против Напретка у Крушевцу. Последње коло у сезони 2007/08. Нама је била потребна победа. Дао сам гол леђима и то у паду. Била је „лудница” на стадиону, навијачи су утрчали на терен после меча. Погодак нам је донео титулу и зато ми је и најдражи. Освојио сам четири титуле, али је та прва била нешто најлепше. Кад се сетим славља у свлачионици... - завршио је Дијара.
У КОНТАКТУ СА КНЕЖЕВИЋЕМ И ИЛИЋЕМ
Није Ламин Дијара заборавио некадашње саиграче и често је у контакту са њима.
- Чујем се са доста њих, али највише са Срђом Кнежевићем. Увек кад се видимо, седнемо на пиће, испричамо се. Наравно, ту је и Саша Илић, један је Сале капи.
Извор: Журнал.рс
