Већи део опозиције могао би да има озбиљних политичких проблема уколико власт одлучи да врати изборни цензус на пет одсто, а да за коалиције буде седам процената. У том случају, велико је питање да ли би бројне политичке партије успеле самостално да освоје најмање око 200.000 гласова, колико је на изборима 2016. године, на 3,7 милиона изашлих бирача, било потребно да би, рецимо, Двери прошле цензус.
Први је са овом идејом изашао шеф посланичког клуба СНС-а у Скупштини Србије, Миленко Јованов, који је у марту за „Политику” нагласио да грађани траже да се врати пет посто јер, како је рекао, бројне опозиционе странке сматрају недостојним да седе у Скупштини Србије.
„Ипак, управо је цензус од три одсто омогућио да грађани виде о каквим се дилетантима ради. Да су остали ван парламента, можда би некоме и даље деловали озбиљно. Овако, све се показало”, рекао је Јованов. Истим ставом огласила се у августу Сандра Божић, која је рекла да је апсолутно за враћање изборног цензуса на пет одсто, а с тим се сложио и њен страначки колега Владимир Ђукановић. Да се промени изборни систем, понудио је и председник Србије Александар Вучић, који је 5. јуна рекао да може опозицији да учини и једну услугу. То је спреман да уради пошто су, како је рекао, увређени и повређени спуштањем цензуса на три одсто.
„Пошто су рекли да им је много тешко због смањења цензуса на три одсто, да сам тиме прекршио европске норме – ево да се договоримо – па сви заједно да повећамо цензус на пет одсто. Можемо и за коалиције и на седам одсто да то буде прави европски модел, да они коначно буду задовољни и да идемо пред грађане Србије”, рекао је Вучић и додао да ће тако бити много мање неодговорних, оних који мисле да с три одсто и свом својом неозбиљношћу и неодговорношћу могу да управљају државом Србијом.
Тај предлог је проевропска опозиција дочекала „на нож”, истичући да су у првом плану протести. Тако је потпредседница Демократске странке Драгана Ракић тада за наш лист рекла да нема избора по Вучићевим правилима и његовим условима. „Када је спуштао цензус, онда је рекао да то ради због демократизације, плурализма, јачања политичког система. Како би сад објаснио зашто се цензус повећава? Да ли то значи да је сада против демократизације, против плурализма и за слабљење политичког система”, казала је Ракићева.
У међувремену је одржано неколико седница Народне скупштине, годишњи одмори су преко лета проредили учеснике протеста на улицама, а ово питање је поново актуелно. Очекује се ускоро редовно јесење заседање републичког парламента и могуће је да ће се на дневном реду наћи и промена цензуса. До избора има неколико месеци, што је сасвим довољно да би се политичке партије и покрети определили да ли је за њих боље да политичку срећу окушају самостално на изборима или да покушају да праве предизборне коалиције. Изузимајући десницу, која има готово идентичне погледе на све кључне политичке одлуке, као што су још чвршћа сарадња Србије с Русијом и Кином, напуштање европског пута и прикључење БРИКС-у, као и враћање дијалога о Косову и Метохију под окриље Уједињених нација. С друге стране, велико је питање да ли је то могућ епилог и код левичарске и грађанске опозиције где сваки лидер жели да има главну реч и да буде представник европских снага у нашој земљи.
Већи део истраживања јавног мњења последњих месеци показује да би изборни цензус од пет одсто могле да прескоче Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Странка слободе и правде. Остале партије су близу, мало даље од цензуса и од политичке процене зависиће да ли је за њих боље да потраже коалиционог партнера или ће срећу потражити са својом изборном листом.
Разлог за могуће повећање цензуса је и то што су у великим партијама проценили да им то у овом тренутку иде у прилог, јер ће на тај начин „натерати” мање јаке странке да буду на њиховим изборним листама. Неки у опозицији сматрају да је реч о једном облику изборног инжењеринга и да то начелно не води до формирања и укрупњавања политичких блокова. Уместо тога, извесније је да ће у том случају доћи до склапања непринципијелних предизборних коалицијама са актерима и партијама који никада сами не проверавају свој изборни легитимитет.
Потпредседник Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор каже да Србија има добар изборни систем јер странке националних мањина улазе у Скупштину Србије по систему природног прага. За „Политику” истиче да треба поразмислити да ли је потребно вратити изборни цензус на пет одсто. „Није нормално да у републичком парламенту имамо 40 странака и 16 посланичких група. Тога нема нигде у Европи и зато нам је потребно укрупњавање политичке сцене. Моје мишљење је да ћемо имати већи број гласова и мандата у Скупштини Србије уколико СВМ и друге странке националних мањина владајуће коалиције наступе самостално на изборима, као што смо чинили до сада, него да идемо у једном блоку, али смо отворени за разговор и на ову тему”, рекао је Пастор.
Да је потребно да се повећа изборни цензус на пет одсто, сагласан је и потпредседник Странке слободе и правде Борко Стефановић. Наводи да се залаже и за такозвано степеновање цензуса за коалиције, па би предложеним решењем изборни праг за коалиције био виши него за партије које наступају самостално и повећавао би се за сваку следећу коалициону чланицу. „Сматрамо да за почетак треба вратити цензус на пет одсто зато што је он снижен у једном политичком тренутку кад је власти било потребно да имају своју опозицију у време док су сви пристојни људи бојкотовали лажне изборе”, истакао је Стефановић.
НОВИНАР ПИТАО ПУТИНА ЗАШТО ЈЕ УКРАЈИНСКА КОНТРАОФАНЗИВА ТАКО УСПОРЕНА: Председник Русије му одбрусио, то је пропаст
А лидер ССП-а Драган Ђилас каже за „Политику” да се залажу за потпуну реформу изборног система, да би половина посланика била бирана директно, по већинском систему. „Друга половина би се бирала као и до сада по пропорционалном систему. У оквиру таквих реформи изборног система требало би дефинисати и цензус. Али све то се не може радити неколико месеци пред изборе, јер то једноставно није демократска пракса”, наводи Драган Ђилас.
За повећање изборног цензуса залаже се и директор Центра за локалну самоуправу Никола Јовановић, који сматра да би и цензус за коалиције, политичке ентитете које заједнички наступају и излазе на биралишта требало да буде виши. „Ако хоћемо да имамо озбиљан вишепартијски живот, треба да идемо ка укрупњавању политичке сцене. Тиме би се спречило и да власт на један или други начин ’гура’ неке своје сателите изнад цензуса. Додао бих и меру да цензус за коалиције буде виши, јер би се тиме такође отежало да неке групације ни криве ни дужне дођу у ситуацију да представљају бираче – које немају”, рекао је Никола Јовановић.
Међутим, народна посланица Зелено-левог фронта Јелена Јеринић на питање шта мисли о најави могућег враћања цензуса на пет одсто, одговара да ли јој се ово питање постављено као правници или политичарки. „Ако ми ово питање постављате као правници, морам да кажем да измена изборних закона непосредно пред изборе није у складу са европским стандардима у области изборног права. Међутим, то се у Србији већ редовно дешава, а манипулација изборним условима непосредно пред изборе део је изборне стратегије Српске напредне странке. Треба подсетити и да је цензус снижен на три одсто непосредно пред изборе 2020. године да би се у условима бојкота избора од стране најзначајнијих опозиционих организација створио привид да у парламенту постоји опозиција. Ако до промене цензуса дође, то ће довести до ширих предизборних савеза, што за странке опозиције којима припада и ЗЛФ неће бити проблем”, истиче Јелена Јеринић.
С друге стране, лидер Покрета обнове краљевине Србије Војислав Михаиловић наводи да се најавом предлога повећања цензуса покушава да се направи изборни инжењеринг, такав да неке странке не пређу цензус и онда би се у том случају, партија која би узела највише гласова, узела „њихове” посланичке мандате по Донтовом систему обрачуна посланика. Каже да то неће проћи владајућем режиму, јер би евентуално повећање цензуса довело до тога да ће се опозиција ујединити у неколико колона од којих ће све прећи цензус. „Српска коалиција НАДА, коју чине Нови ДСС и ПОКС, освојила је 5,5 одсто гласова на прошлим изборима, па нам подизање цензуса на пет одсто не смета. Ипак, сматрамо да је недопустиво мењати изборна правила шест месеци пред изборе и да је то изборни инжењеринг који није прихватљив у демократским друштвима”, каже за „Политику” Војислав Михаиловић.
Станковић: Често се не зна ни ко пије ни ко плаћа
Спуштање цензуса са пет на три одсто на изборима 2020, које је важило и на изборима две године касније, довело је до тога да се посланичко место мање цени јер је лако освојиво. То је можда један од најјачих аргумената оних који заговарају повратак цензуса на ранијих пет одсто. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је то једно од централних политичких питања које се односи и на странке и на грађане. За „Политику” наглашава да би он био за цензус од пет одсто, а да се степенује зависно од тога колико је која странка спремна да ризикује.
„Треба демократију схватити као такмичарску игру у којој право на место у парламенту треба да припада оним странкама које имају утемељење у бирачком телу. За грађане је важно да ти представници у парламенту буду неко ко неће бити лако и једноставно представљен, већ неко ко ће се потрудити да задобије њихово поверење, а после се потрудити да га и задржи квалитетом наступа у парламенту”, каже Дејан Вук Станковић. Наводи да је цензус од три одсто сувише флексибилан, посебно уколико остане исти праг за странке и коалиције. Каже да је потребно раздвојити наступе коалиција и странака јер, како каже, за самостални наступ неопходан је већи степен ризика и политичке храбрости.
„С повећањем изборног цензуса смањио би се број политичких актера у скупштини, што би успоставило лакшу корелацију одговорности између грађана и странака. Када је мање актера у парламенту, ви тачно знате ко је одговоран, а када их је превише, често се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Ми имамо феномен екстремне страначке разноликости, па тако имате три десничарске опције у парламенту, шта те људе спречава да се фузионишу у политичком смислу. Исто важи и за странке које заступају демократско-грађански став”, закључује Дејан Вук Станковић.
Извор: Политика.рс
