Иако то неко у Кијеву можда и схвата, а високи официри држава НАТО који управљају украјинском војском немају налог својих земаља да га прекину, макар то било у интересу Украјинаца, каже Ристивојевић, декан Правног факултета у Новом Саду.
Он додаје да је Међународни монетарни фонд пре пар дана изашао са податком да је број становника Украјине са предратних 44 милиона становника пао на 26 милиона, а то значи да је Украјина већ изгубила рат.
„То значи да 40 одсто становника већ није тамо. Запад може све да уради, али ако тамо нема људи, онда тамо нема ничег. Та ситуација може да се пореди са нашом из Првог светског рата. У политичком смислу смо на крају били на правој страни, али смо у биолошком смислу доживели катастрофу. Сваки трећи мушкарац који је 1914. био жив, 1918. није“, нагласио је Ристивојевић.
Рат исцрпљивања
Овај рат је већ након неколико месеци прешао у врсту сукоба који су Руси у својој историји водили неколико пута, а то је рат исцрпљивања, али чак и онима који би се понадали неком губитку војске Руске Федерације на терену, као и свим озбиљним посматрачима и стручњацима, јасно је да у случају када би рат кренуо у неповољном правцу на терену, руска војска би употребила тактичке нуклеарне бомбе и рат завршила за дан.
„Они то могу да ураде и данас, а могли су и прошле јесени али не раде зато што „орао не лови комарце“ или - ако нешто можете да решите пушком, нећете решавати топом“, објашњава Ристивојевић.
Русија тренутно, подсећа наш саговорник, на својим западним границама има 300 хиљада војника НАТО-а, а толико је отприлике и број украјинских војника који се бори против њих. За пола године у Пољској или негде другде можда се појави још војника Алијансе што значи да ће Русија морати да распореди све своје војне потенцијале да би се одговорила свим безбедносним ризицима, а не да све уложи у сукоб у Украјини и зато је ово рат исцрпљивања.
„Израчунали су колико украјинска војска има којих јединица и оружја и шта може у ком временском току да добије и решили су да воде рат на такав начин да човек буде највећа вредност. С друге стране, у украјинској војсци странци планирају акције у којима се види да је човек најмање битна вредност и због тога је и број погинулих већи на страни Украјине,“ сматра Ристивојевић.
Запад игнорише сопствену кризу
Ипак, наш саговорник верује да елите америчке Демократске странке нису у стању да се носе са слабљењем моћи које Западу, по природи ствари, нормално долази цикличним, историјским токовима. С друге стране, њему, како каже, делује да људи који су у Републиканској странци то јесу у стању. Он подсећа на Трампове речи да када би се сутра вратио у Белу кућу, завршио би овај рат и са Русима успоставио добре односе, јер Сједињене Државе очекује велики рат с Кином. Не треба из целе једначине изоставити ни Велику Британију која је од када је почела Специјална војна операција променила три премијера, а нови министар одбране променио је чак шест министарстава.
„То говори да њихово друштво пролази кроз велику кризу. Ако су они стигли да мењају премијере као на траци а изабрали су човека за којег највећи број људи у Енглеској каква је била када је била на врхунцу моћи не не би ни помислили да може да буде председник Владе. Велика Британија је одавно прошла свој зенит. Њихова војска укупно има 150 тенкова и због тога нису били у стању да пошаљу Украјинцима више од 14 а имају стотинак самоходних хаубица па су у Украјину послали само осам“, рекао је наш саговорник.
СКАНДАЛ ЕПСКИХ РАЗМЕРА: Кијев мобилизује ограничено способне Украјинце
Извор: Спутникпортал.рс
