Пише: Владимир Димитријевић 

Патријарх српски Порфирије је на научном скупу под називом „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности”, организованом поводом почетка примене одредби Закона о родној равноправности о „родно осетљивом језику“, која је предвиђена за 2024. годину, оценио да овај закон има потенцијал да појединца, људску личност, дели изнутра „диктирајући, под претњом санкцијама, људима потпуно несвојствен начин мишљења и општења које произилази из таквог мишљења”.(1)

Патријарх српски је нагласио:„Српска култура није подељена и слободно се развија, али да не треба и не сме, као начин живота, да цепа друштво, да прави неспоразуме у друштву, тако да појединац изгуби оријентир у простору и времену. Оцена је многих да Закон о родној равноправности баш то чини, на потпуно вештачки, неприродан начин, дијаметрално супротан историјском искуству начина живота, па и савременим стремљењима нашег друштва”.(1)

Удар на младе је очевидан, рекао је патријарх – њима покушавају да исперу мозак, да их претворе у нешто друго од онога што јесу.  

ОГЛАШАВАЊЕ БУГАРСКЕ ЦРКВЕ 

Ставови патријарха Порфирија су ставови Светог Предања Цркве од Истока. Да занемаримо Русију, која је, у очима НАТО Запада, легло „православног фундаментализма“ и, по речима Карла Билта, опаснија од исламског фундаментализма, јер брани православно хришћанство као основу друштва.

Можемо да погледамо у суседну Бугарску, у којој су епископи дигли глас против Истамбулске конвенције и њених наметања џендер идеологије, за коју је природни пол небитан, док су битне џендер улоге. 

Својевремено је Свети Синод Бугарскем Православне Цркве, заснивајући свој став на библијској истини: „И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (Пост. 1, 27)“, а борећи се против сваке врсте полне дискриминације и насиља над женама, изјавио да је „против увођења, кроз Истамбулску конвенцију, појмова неспојивих са бугарским друштвеним поретком, који је непознат у нашем правном систему, као и против уношења идеја, које су неспојиве са вером Свете Православне Цркве.“(2)

Поделе у друштву су опасне, истакли су бугарски епископи, а парламент је дужан да слуша глас народа, а не туђе гласове, јер закон који би наметао џендеризам био би заснован на теоријама „које су плод социјалног инжењеринга и које затиру саму основу друштва – човека, његову веру, породицу и моралне вредности“.(2)

Бугарски епископи су рекли да „у аутентичном тексту конвенције, термин „род“ категорично је раздвојен од концепта „пола“ као нови и различити појам непознат у бугарском правном поретку.

Сама по себи, ова чињеница је довољна за неслагање [са конвенцијом]. Пол се може одредити само биолошки, јер су мушкарац и жена од Бога створени.“ Због тога „БПЦ не прихвата легализацију категорија као што су „род“, „родни идентитет“, пол као „социјално конструисана улога“, „свест о половима“, „не-стереотипне родне улоге“ и тако даље.“(2)

Стварност пола треба разорити на Прокрустровој постељи џендер митологије, зар не? 

ЗАМКЕ ЏЕНДЕР ЗАКОНОДАВСТВА 

Бугарски епископи су указали на замке Истамбулске конвенције:“Из члана 53. „Појашњење“ у Конвенцији јасно стоји како група људи која је укључена у сферу заштите: „Одређене групе појединаца могу такође да трпе дискриминацију на основу њиховог родног идентитета, који, једноставно речено, значи да социјални пол са којима су они сами себе идентификовали, а не у складу са биолошким полом који се јединки приписује при рођењу. Она обухвата следеће категорије појединаца, као што су трансродни и транссексуалци, трансвестити и друге групе људи које не одговарају ономе што је друштво установило као припадност категоријама „мушко“ и „женско“.“(2)

Епископи су обратили пажњу и на наметање џендеризма кроз школски систем, рекавши:“Забринути смо због садржине члана 14. конвенције, по ком државе – потписнице конвенције имају обавезу да предузму мере за укључивање у наставни план „материјала са таквим питањима као што је једнакост међу женама и мушкарцима, нестереотипних улога полова“, а такође нас је забринуло у члану 12. Конвенције наведено филозофија „промовисања промене у друштвеним и културним обрасцима понашања мушкараца и жена са циљем да се искорени предрасуде, обичаји, традиција и све остале праксе које су засноване на идеји инфериорности жена или на стереотипним улогама мушкараца и жена.“(2)

Кад се преведе на свакодневицу, отац више није отац и мајка није света реч. Родитељ број један и родитељ број два уместо породичне постојаности и истине која је освештана од када човек постоји! 

ОБРАЋАЊЕ ПОСЛАНИЦИМА 

Бугарски архијереји су посланицима парламента поручили:“Уважени народни представници!

Свака је власт од Бога, и у друштву је потребно постићи сагласност што би било на корист бугарском народу и у сагласју са изјавом бугарског председавања Европском унијом: „У јединству је снага“.

Свети Синод не подржава Конвенцију због обавезе да се предузму законодавне и друге мере за увођење концепта и принципа који су противни уобичајеном и природном пореку и исконским моралним вредностима.
У Бугарској постоје домаћи закони који предвиђају заштиту против свих облика насиља уопште, а у том смислу и против насиља у породици.

Водећи се горе наведеним и бринући о будућности нашег народа као његови духовни архипастири, позивамо Народну скупштину да саслуша глас народа и не ратификује Истамбулску конвенцију, кроз коју се уводе схватања која су у потпуној супротности с нашом православном вером, националном традицијом и правним системом.

Света очински дужност Синода Бугарске православне цркве – Бугарске Патријаршије –  је да подсети народ Божјим речима из Библије: „Тешко онима који зову зло добром, а добро – злим, ко сматра таму за светлост и светлост за таму, горко слатким, а слатко – горким“ (Исаија 5,20).“(2)

Писмо посланицима су потписали патријарх бугарски Неофит и архијереји, а објављено је почетком фебруара 2018. године. 

СУШТИНА ЈЕ У ОДБРАНИ ДЕЦЕ 

Наша борба је, у суштини, борба за децу и детињство – то никад не смемо заборавити. 

Архимандрит Грузијске Цркве Рафаил ( Карелин ) упозорио је да свим силама морамо бранити децу и детињство:“Емоционални свет детета је дубљи и богатији од света одраслог. Све што окружује дете оно доживљава непосредно и чак у играма оно не губи ову непосредност. Иако је људска чистота условна, дете с још непробуђеним страстима гледа на свет другим очима и види оно што ми не видимо. Сликовито говорећи, оно ће на небу видети звезде које су већ недоступне нашем виду.

Дете може да доживљава дубље, да воли искреније, да се дружи оданије. Кад је човеку врло тешко он се нехотице сећа детињства – светлог освита на хоризонту свог живота које су касније заклонили облаци и које је покрила тама. Сама простота детета коју смо изгубили јесте извор његове среће, а незаштићеност детета највећа снага.

Детињство је бисер људског живота. Данас неки овај бисер желе да узму, баце у блато и погазе онако као што су још недавно рушитељи храмова с неком демонском злурадошћу скрнавили светињу као што у црној магији постоји ритуал ломљења крста ради призивања сатане.

Данас детињство неки желе да оскрнаве као богоборци светињу и желе да увуку децу у мочвару разврата, да насилно убризгају отров у њихову крв. У сатанистичким ритуалима кулминациони моменат је представљало убиство детета и његово приношење на жртву сатани. Данас неки желе да убију душу наше деце, не да убију ножем већ духовним отровом, желе да утопе душу детета у живом блату разврата како би га ова прљавштина изјела у потпуности.“

А то је ђавољи циљ.

ШТА СЕ ДЕШАВАЛО У БОЉШЕВИЧКОЈ РУСИЈИ? 

Свима је јасно да луциферијанска квазиелита глобализма ратује против човечанства. Отац Рафаил нас зато подсећа да је ово наставак зликовачке комунистичке револуције Лењина и његове банде сатаниста:“Двадесетих година 20. века после револуције у Русији је основано друштво „Доле стид!“, на чијем челу је била терористкиња и револуционарка, тзв. „мадам“ Колонтај.

Циљ овог друштва је био да одучи људе од појма и осећања стидљивости као од „остатака буржоаског друштва“. Људима се предлагало да голи шетају улицом, да бирају еротске партнере укључујући и најближи степен сродства, да организују места за колективне „сусрете“. Сама Колонтај је, не стидећи се својих година, демонстрирала примере из програма који је предлагала, али је ово превише одвратно да се о томе пише.

У наше време се програм друштва „Доле стид!“ који ипак није било могуће спровести пре неколико деценија, остварује другим методама, разуме се, не у име борбе с буржоаском идеологијом (као у време Колонтај), већ у име слободе и прогреса.“

Знамо колико је комунизам коштао Русе и Србе. Ми и данас изумиремо јер смо изгубили схватање брака и породице као заједнице љубави и рађања. 

Ко не брани децу, није достојан да се зове човеком. Зато је глас патријарха Порфирија, први у хору они који не дозвољавају коначан слом породичних вредности, важан за све нас, данас и овде.

СКАНДАЛ ОБИЛАЗИ СВЕТ: Украјински војници бришу ноге о српску заставу...

Извор: Правда.рс