Да ли сте се икада запитали зашто зевамо? То је о природни рефлекс који је безазлен и најчешће се дешава у обичним ситуацијама, свакога дана. Најчешће указује на умор, поспаност, стрес али и на досаду.
Веровали или не, стрес најчешће изазива зевање, односно зевањем се несвесно боримо против стреса. Оно, такође, може бити проузроковано и храном, преједањем или гладовањем.
Међутим, зевање понекад може да буде и знак неке болести. Тачније, оно може да указује на неуролошка обољења: мултипла склерозу, Паркинсонову болест и мигрену.
Зевање изазива ширење уста и унос веће количине ваздуха, што омогућава доток више кисеоника до мозга, повећава се обим срца, убрзава његов рад и подиже крвни притисак.
Стручњаци истичу да особе које имају снижен крвни притисак чешће зевају, а истраживања су показала и то да чешће зевамо зими него лети.
Уколико желите да зауставите зевање, потребно је да врхом језика више пута додирнете непце и оно ће престати.
А да ли сте знали и то да зевање почиње и пре рођења? Наиме, фетус у 11. недељи већ почиње да зева.
Постоји још једна позната и веома мало проучена чињеница везана за зевање. Наука још увек истражује зашто је зевање "заразно".
Нема потребе да видите особу како зева да бисте и ви почели да зевате; довољно је да некога чујете док зева или да само читате о зевању да бисте имали исту нежељену реакцију. Велике су шансе да ћете зевнути макар једном док прочитате овај чланак.
Најновија истраживања показују да је феномен такође повезан са нашом предиспозицијом ка емпатији - способности да разумемо и повежемо се са емоционалним стањима других особа. Звучи чудно, али то да ли сте или нисте подложни зевању можда је повезано са тим колико сте саосећајни.
Извор: Nationalgeographic.rs
