Српска православна црква и верници у четвртак, 18. јануара, славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења. Овај празник није обележен црвеним словом, али се веома поштује у нашем народу.
На Крстовдан се обавезно пости, а, по предању, на тај дан се укрштају ветрови, па је лоше време очекивано.
Са Крстовданом се завршавају такозвани некрштени дани, који трају од Божића па све до 18. јануара, и тада се у цркви не могу примити Свете тајне крштења.
Фото: Freepik
Зимски Крстовдан је повезан са Богојављењем и крштењем Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу. После јутарње литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, а сутра на Богојављење вода се освећује и ван храма, на рекама.
Веровања и обичаји за Крстовдан
- Народно веровање говори ће се да се у поноћ, пред Богојављење, небо отворити и Бог се јавити људима. Чека се поноћ, а потом се уз молитву изговара жеља.
- Како Крстовдан није црвено слово, кућни послови нису забрањени, а од давнина се у народу укоренио обичај да се на овај дан опере сав прљав веш и очисти кућа, тим пре што следе три празника када би овакве послове требало прескочити: Богојављење, Јовањдан и недеља.
- На Крстовдан су наши стари некада освештавали босиљак, који се целе године чувао у дому како би чувао укућане од негативне енергије.
- По старом веровању ветар који дува на Крстовдан, биће онај који ће најчешће дувати током читаве године.
- На Богољављење би такође требало да се пости, а једе оно што је остало од Крстовдана.
Извор: Правда
