Мор каже за Косово онлајн да је то доња процена колико је ове муниције тада употребљено, а да се горња креће и до 15 тона.
“То је високо отровна хемијска супстанца која се налази у земљи на Косову и у пољоприврендим деловима. Грађани треба да знају да постоји опасност, и да не треба у те реоне да улазе без заштитне опреме, али и да тај отров могу да унесу и преко воде”, истиче др Мор.
Истиче да процене говоре да је најмање 100 локација на Косову где је употребљена муниција са осиромашеним уранијумом, а да је његова организација уско сарађивала са Зафа Бусолијем, Албанцем са Косова који је годинама истаживао ову тему.
“Он је био активиста који је идентификовао многа места и започео да их деконтаминира. Он је чисту земљу ставио на контаминирану. То је једноствана метода која је могућа, није скупа. Друге методе су веома скупе, јер може да се заражено земљиште у потпуности уклони, али то кошта много. Бусоли се разболео, пошто је и сам унео отров у себе. Дијагноза је показала да су многи отрови ушли у његово тело”, наводи др Мор и додаје да све указује на пораст броја најтежих обољена на Косову и да је без дилеме, један од разлога и изложеност овој муницији.
Његова организација је крајем прошле године премијерно приказала филм који су радили са немачким новинаром Морисом Ендерсом “Токсик Нато".
Филм говори о последицама коришћења ове муниције на Косову и у општинама на југу Србије.
Мор наводи да је томе највише допринео Срђан Алексић, адвокат из Ниша који је у Србији организовао више научних скупова и дискусија са експертима, правницима и лекарима.
Он је оценио да је јако важно да је адвокат Алексић прошле године у Београду поднео тужбе против Нато због коришћења ове муниције током бомбардовања СРЈ 1999. године.
“Битно је рећи да овде није реч само о српским жртвама, већ и о жртвама у другим деловима бивше Југославије. На подручју које је било захваћено ратним сукобима међу жртвама има и Срба, Албанаца али и других, а и шире у Европи, у вези других ратишта”, прецизира Мор.
Објашњава да је кључна опасност у томе што је током сукоба на простору бивше Југославије било доста подручја која су контаминирана и то не само осиромашеним уранијумом, већ и другим отровима.
Сви оболели након тога су, каже Мор, жртве “Балканског синдрома”.
Мор каже да су то први приметили војници из европских земаља који су се разболели након мисија на Балкану.
Међу њима је највише било војника из Италије и Немачке, али за све је, истиче, карактеристично да су оболели од неког облика тровања или карцинома.
“Наша организација је анализирала погођена подручја на Балкану, и имамо извештај из 2011. године. Он има за циљ да се преузме одговорност, а ту мислимо и на Нато. Треба да се објаве подаци где је бацана таква муниција. Грађани Косова требало би да буду упозорени на таква подручја, а надам се да су обележена. Тешко је да неко сам утврди где се налази уранијумска муниција. Због тога то наоружање мора бити забрањено јер је противно међународном праву”, наглашава професор Мор.
Он каже да се питање коришћења осиромашеног уранијума актуелизовала са ратом у Украјини и након најава САД да би могла овој земљи да достави тенкове Абрамс који користе такву муницију.
“Амерички медији су се тиме бавили. Постоји процес бављења том темом. Пре двадесет година када је наша коалиција основана није било тако. У међувремену постоји дискусија на ту тему у свету, постоји спознаја да су рат и животна средина повезани. Рат у Украјини и Појасу Газе показује да су сви грађани погођени, да умиру људи, али и природа, животиње”, каже Мор.
Наводи да је кључан проблем што водеће земље света не желе да се ово оружје забрани зато што је ефективно и јефтино.
Мор наводи да је Велика Британија већ почела да испоручује Украјини своје тенкове који користе муницију са осиромашеним уранијумом.
“Уранијумска муниција више година није била прихватљива. Војска је воли јер је високо ефикасна, јефтина је јер је обогаћени уранијум отпадни производ. Војска је радо користила ту муницију. Протеклих година војна индустрија је тражила алтернативе. Већ постоји таква муниција. Немачка војска нема уранијумску муницију, тенк Леопард који је испоручен Украјини, корсти другу муницију, на пример кобалт, што је наравно много скупље. Процес који је покренут, за шта можемо рећи да је успех цивилног друштва, нажалост у вези рата у Украјини је заустављен. Војске се поново враћају уранијумској муницији, јер је имају, а и јефтина је. Тако су Британци с тим почели и тенкове које ус испоручили користе такву муницију”, каже Мор.
Наглашава да је поражавајућа чињеница да војници нису научили лекције из прошлости не схватајући да муниција са осиромашеним уранијумом није погубна само за оне на које се испаљује, већ и оне који је користе.
“Војници очигледно ништа нису научили. Пре свега што не желе да виде да таква муниција и њима штети.
Уранијумска муниција не убија само људе, већ и уништата природу на много година. Погађа и недужне, цивиле, животиње, биљке. То је оружје које наноси штету и сопственим оружаним снагама. Са Блиског истока су много амерички војници вратили оболели због тога. Италија је у више од 30 суђења признала да су италијански војници оболели због обогаћеног уранијума. Сада се то поново заборавља”, каже Мор.
Овај стручњак наглашава да је у војној литератури како у САД тако и у Немачкој јасно назначена опасност од уранијумског оружја и да се прецизира да војници не прилазе тим складиштима. Међутим, наводи Мор, у јавности се прави слика да то оружје није штетно.
“Ако се сада враћамо уранијумској муницији у намери да се помогне жртви агресије, очигледно се није ништа научило. Украјинци тиме сопствену територију заражавају. Уранијумска муниција помаже у ратном окршају, али после постоји велика штета по зивотну средину. Чак и као жртва агресије не би требало користити то оружје, ако се жели застситити сопствено становништво и војска. Очигледно војници нису ништа научили пошто се враћају тој муницији у рату у Украини, иако знају за опасност. Потребно их је подсећати на разне начине, преко медија, али и преко тужби”, изричит је Мор.
Итвор: Косово онлајн
