Он се слаже са изјавом косовског министра инфраструктуре Љибурна Аљиуа да је Косово привремени пројекат без идентитета, али не мисли да је циљ Приштине уједињење са Тираном.
"Теза о Косову као привременом пројекту представља политички програм Куртијевог Самоопредељења. Они су на тој платформи дошли до подршке у већинском делу албанског становништва. Интересантно је да они то јавно говоре, није то нешто што се не зна, али је то знак да се осећају комотно и повлашћено у тренутној констелацији и структури међународних односа која их дефинитивно фаворизује, барем што се тиче балканског полуострва. То онда неће имати никакве политичке последице на дневнополитичком плану, али и на спољнополитичком плану. Косово је један од локалних актера на којег се ослањају Вашингтон, Брисел и Берлин, а Париз не у толикој мери. Ми, наравно, можемо да скренемо пажњу на такву реторику и на такве наративе с тим што је питање колико ће то променити било какав однос снага у региону", рекао је Радојковић.
На питање како коментарише то што је било и противника у Влади Косова таквом ставу, он каже да се нико стварно не противи, већ се многи званичници плаше да јавно искажу свој став да им то не би уништило спољнополитичку подршку.
"Није тајна да Курти и његова влада имају противнике на спољнополитичком плану који су спремни да им сузе маневарски простор који је сад прилично широк, нарочито после инцидента у Бањској. Наравно, неки од званичника су мало опрезнији. Није да се они не слажу са Аљиевом констатацијом, него је проблем да се то јавно исказује на тако високом нивоу да им то не би смањило маневарски простор. Другим речима, било какав притисак на мањинске заједнице, пре свега на српску заједницу, се апсолутно толерише. Па тако Европска унија своје наводне санкције према Приштини фактички не примењује", истакао је Радојковић.
Према његовом мишљењу, Косово јесте привремени пројекат и Приштина покушава да створи нешто што није одржив покушај државне инфраструктуре.
"Косово је економски неодржив, институционално слабо организован политички ентитет. Њега Албанци виде као привремени административни оквир за нешто што би требало да буде даље изграђено. Да ли ће то бити Велика Албанија није толико битно, али оно што је за нас важно је да схватимо како они посматрају читав овај етнички простор. За њих је то јединствени културно-етнички простор. Ту мислим на Албанију, на западни део Македоније, на највећи део Косова и Метохије и на поједине делове Црне Горе. Они то виде као јединствени етнички културни простор где су све ове границе привременог карактера", навео је он.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Како додаје, косовска застава је измишљена, она нема никакво утемељење ни у традицији српског народа, нити у традицији албанског народа, нити других народа на том простору.
"Она је принудно решење наметнуто зато што је Косово и даље званично међународни протекторат. Ту имате јединице Кфора, имате формално још Умникову мисију. То је негде морало да се барем формално истакне као заиста нека држава која ће временом створити нацију. Заправо, често етничке групе стварају нације, па државе, а овде је све кренуло обрнутим редоследом. Ту је покушано да се направи некакво тзв. косовско грађанско друштво које апсолутно не постоји. Доле имате албанско друштво, српско друштво, Горанце које виде као грађане Србије, имамо и турско становништво... То је једна вештачка конструкција која је тренутно плод међународне констелације снага и вероватно ће као таква престати да постоји са променом међународних околности", нагласио је Радојковић.
У вези са тим, он негира да је крајњи циљ Косова уједињење са Албанијом, али разлози за то су искључиво прагматични.
"Политичке елите у Тирани и у Приштини су прагматичне и себичне у свом прагматизму. Сви они теже да буду "први у селу, а не други у граду". У том смислу неће доћи до уједињења, али можда дође до неке врсте брисања граница попут земаља Европске уније. Формално, границе не постоје између пуноправних чланица ЕУ које су део шенгенског простора. Довољно је да постоји интензивна размена људи и добара између Приштине и Тиране. Наравно, ова реторика је увек пожељна јер одговара на емотивне потребе албанског народа на Косову. Могуће је да ће доћи до неких промена попут уједињавања приштинске администрације са Албанијом или територијалних адаптација тих простора. За то су, ипак, потребне радикалније промене у структури међународних односа", каже Радојковић.
Извор: Косово онлајн
