Пише: Александар Раковић
Српски народ је јединствен и недељив. Границе које су постављене између Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе су вештачке и уведене су насилним путем. Исто тако, вештачка је и граница између Републике Србије и Републике Македоније.
Те наметнуте границе треба за сада искључиво сматрати административним линијама, сасвим привременим, јер у блиској будућности неће више бити баријера између српских земаља.
Република Србија се током 2023. суочавала са притисцима Запада на Косову и Метохији. Албански терористи су чак у Бањској изазвали војни сукоб локалних размера. Званична Приштина ће за судар са Србима имати сваку подршку западних структура на Косову и Метохији.
Поред тог војног интервенционизма који се одвија на северу Косова и Метохије као и другде, у исто време Српска православна црква суочава се са религијским интервенционизмом албанских сепаратиста.
Крајем 2023. већ две српске цркве су се нашле на удару албанских нападача који имају намеру да их физички присвоје и прикажу као албанску баштину на Косову и Метохији. Извесно, тај нови агресивни процес иницирала је званична Приштина и бојазан је да је то почетак.
Није лако дати одговор на питање како Република Србија и Српска православна црква могу да заштите српске светиње на Косову и Метохији, уколико ова албанска агресија ескалира.
Када је реч о Републици Српској, наставља се насиље тзв. високог представника и западних амбасада на руководство у Бањалуци. Уведене су нове америчке санкције руководству Републике Српске, због тога што Република Српска штити свој интегритет и целовитост.
Већ је најављено да ће Република Српска прогласити независност у случају да тзв. високи представник наметне закон којим би се одузела имовина Републике Српске. Но, независност Републике Српске може бити само привремено решење, врло краткотрајно, до уједињења са Србијом.
Најбоље би било уколико би се Босна и Херцеговина раздружила по чешко-словачком моделу, а Република Српска се према кримском сценарију аутоматски присајединила Републици Србији.
У Црној Гори је завршен попис становништва. Према првим али поузданим информацијама, српска нација и тзв. црногорска нација су скоро изједначене. Притом, српским језиком као матерњим говори натполовична већина грађана Црне Горе.
Није добро што Црна Гора постаје нова Лика, са становништвом истог порекла, из истих породица, али све јасније подељеног по идентитетским линијама. Остатак дуалиста којима је српски језик матерњи у наредним годинама ће се логично вратити српском националном идентитету.
С тим у вези, отвара се реална могућност да на попису 2031. српска нација у Црној Гори оствари натполовичну већину, а тзв. црногорска нација се сведе на око четвртине укупне популације Црне Горе.
Српство ће и надаље у Црној Гори играти пресинг, а тзв. црногорска нација ће се панично бранити у свом шеснаестерцу, без посебне шансе да сачува гол. Јер, око 100.000 припадника тзв. црногорске нације која говори тзв. црногорским језиком, окружено је са 7.5 милиона Срба.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Што се тиче 2023. можемо бити задовољни кохезијом српског народа. Било је и језивих догађаја које остављамо за нама, али из тих изазова излазимо јачи и с поукама како да се у 2024. немили догађаји не понове.
Праведно решење је да Република Србија, Република Српска и Црна Гора створе јединствену српску државу. Циљ треба да буде Његошева „сва Србија од Дунава до мора“ (Горски вијенац, Беч 1847, страна 3).
Извор: Борба
