Упоредо са најавом да ће алијанса одржати највећу војну вежбу од краја хладног рата уз учешће 90.000 војника, шеф војног комитета НАТО-а Роб Бауер упозорава Европљане да треба да се припреме за тотални рат против Русије у наредних 20 година.
"Морамо да схватимо да се наш миран живот сам по себи не подразумева. Управо зато треба да се спремимо на сукоб против Русије. Морамо бити спремни на све. Треба створити систем који ће омогућити да се више људи обучи за случај рата, независно од тога хоће ли до њега доћи или не”, оценио је он, а преноси „Телеграф”.
Москва је више пута истицала да није претња ни по једну земљу НАТО-а, али да ће пратити дејства која су потенцијално опасна за њене интересе. Руски председник Владимир Путин поручио је раније да Москва не жели директан војни сукоб са Северноатлантском алијансом, али ако неко то буде желео, они ће бити спремни за то.
Главнокомандујући снага НАТО-а за Европу Кристофер Каволи најавио је да ће око 90.000 војника учествовати у вежби НАТО-а „Стедфаст дефендер 2024”, највећој у последњих неколико деценија, која почиње наредне седмице и трајаће до маја.
"Алијанса ће показати своју способност да ојача евроатлантске области трансатлантским кретањем снага из Северне Америке”, изјавио је амерички генерал у Бриселу после дводневног састанка шефова одбране, пренео је Ројтерс.
Трупе ће се кретати према Европи и кроз њу до краја маја, у маневру који НАТО описује као „симулирани нови сценарио сукоба с блиским противником”. Према новим одбрамбеним плановима НАТО-а, његови главни противници су Русија и терористичке организације.
У маневрима којима ће НАТО „радно” обележити 75 година од оснивања учествоваће педесетак бродова, од носача авиона до разарача, као и више од 80 борбених авиона, хеликоптера и дронова и најмање 1.100 борбених возила, укључујући 133 тенка и 533 борбена возила пешадије, саопштио је НАТО.
Последње тако велике вежбе биле су „Рефорџер”, током хладног рата 1988. са 125.000 војника и „Трајдент џанкчер” 2018. са 50.000 учесника.
Потребу за ратном трансформацијом НАТО-а, коју заговара адмирал Роб Бауер, оправдава и амерички Институт за проучавање рата (ИСВ). Према најновијем извештају ове вашингтонске истраживачке организације, руски председник спроводи нову стратегију за дестабилизацију Северноатлантског савеза.
Како сугерише овај амерички тинк-тенк, Путинова најновија реторика усмерена на балтичке државе, Литванију, Летонију и Естонију намењена је постављању услова за будуће ескалације које би могле да ослабе алијансу. По њиховој процени, Путин можда на тај начин поставља услове за начин информисања који би требало да оправда будуће агресивне руске акције у иностранству под изговором да штити своје „сународнике”.
Наиме, због пооштравања закона о имиграцији у Летонији за руске држављане Путин је да критиковао ту земљу, а раније и остале балтичке државе, због угрожавања „безбедности” Русије.
„Путин је дуго користио експанзивну дефиницију суверенитета Русије и тиме банализовао суверенитет бивших совјетских република. Русија је дуго тврдила да има право да заштити своје ’сународнике у иностранству’, укључујући етничке Русе и оне који говоре руски изван граница Русије”, каже се у извештају с проценом да (ИСВ) још није приметио никакве индикације да руски напад на Балтик неизбежан или вероватан.
Естонска премијерка Каја Калас предвиђа да НАТО има три до пет година да се припреми за озбиљну војну претњу источној Европи коју представља Русија.
У интервјуу за британски „Тајмс” Каласова је упозорила да ће Русија вероватно покушати да припреми своје снаге дуж границе са чланицама НАТО-а након прекида ватре или паузе у рату против Украјине. Процена естонске лидерке уследила је након недавних војних добитака Русије на линијама фронта у источној Украјини док се рат приближава другој години.
Неколико европских земаља предузело је кораке за јачање својих одбрамбених способности откако је руски председник Владимир Путин започео инвазију на Украјину у фебруару 2022, у страху да би агресија Москве могла да се прелије на друге делове источне Европе. Тако је Немачка недавно повукла потез без преседана и трајно стационирала хиљаде војника у Литванији на 100 километара од границе с Русијом.
Али, како откривају процурели планови, чини се да Бундесвер зна и како ће наводно почети „трећи светски рат између НАТО и Русије”.
Прочитајте ОВДЕ о стању на фронту у Украјини
Извор: Политика